Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoznato šta su sve nacisti odneli iz Srbije
Nemci su vredne predmete odvozili u Hamburg, koji je bio jedan od centara za prikupljanje oduzetih stvari iz cele Evrope, objašnjava Milan Koljanin, sa Instituta za savremenu istoriju
Skoro 70 godina posle završetka Drugog svetskog rata i dalje nije poznato koja su sve kulturna blaga i vredne umetnine nacisti odneli iz Srbije. Masovno su pljačkani jevrejski stanovi, ali i muzeji. Jevreji iz Beograda imali su obavezu da se s ključevima svojih stanova 8. decembra 1941. prijave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kancelariju „Jevrejske policije” u Ulici Džordža Vašingtona broj 21 (u blizini današnje Botaničke bašte), odakle su deportovani u logor na Starom sajmištu. Njihovi stanovi, kuće i radnje su potom pljačkani, ali gotovo da ne postoje podaci koliko je novca, zlata i umetničkih dela nestalo.
„Nemci su vredne predmete odvozili u Hamburg, koji je bio jedan od centara za prikupljanje oduzetih stvari iz cele Evrope”, objašnjava Milan Koljanin, sa Instituta za savremenu istoriju, a prenosi Radio Dojče vele. „Tamo su dragocenosti prodavane po bagatelnim cenama i završavale u kućama Nemaca. Deo jevrejske imovine u Srbiji bio je prodavan, a dobijeni novac je odlazio na račun Bankferajna (bankarskog društva) u Beogradu, a potom prebacivan u Nemačku”, dodaje on.
Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe. Najveći deo tog opljačkanog blaga završio je u Austriji, jer je Beč bio centar za prikupljanje svega što je od spisa ukradeno u Srbiji. Tužna je činjenica da su na pijaci u Beču srpski istorijski dokumenti služili za pakovanje pasulja, krompira, jaja, navodi Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ipak, za profesora Ristovića, najveće srpsko kulturno blago uništeno je u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, kada je do temelja uništena Narodna biblioteka Srbije.
Oplenačka Tajna večera, Geringova opsesija
Muzeji u Beogradu su uglavnom radili tokom Drugog svetskog rata, što je, prema oceni istoričara, trebalo da stvori privid normalnosti tokom okupacije. Zanimljivo je da su se Nemci odgovorno ponašali prema muzejskim kolekcijama (iz Vojnog muzeja u Beogradu eksponati koji su uzeti na revers kasnije su i vraćeni). Međutim, za predmete koji su nestali iz Vojnog muzeja nije poznato da li su ukradeni za vreme okupacije ili neposredno posle oslobođenja, priča Ivan Mijatović, direktor ovog muzeja. „Nedostaje veći deo kolekcije predmeta iz dinastije Petrović-Njegoš, koju je Vojni muzej otkupio 1939. godine. Uglavnom je reč o oružju iz zbirke kneza Danila, recimo izuzetno vredna kubura crnogorskog vojvode Novice Cerovića. Osim toga, nestao je pištolj marke ’mauzer’ iz kog je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević i auto u kojem je ubijen. Automobil je bio stalna postavka muzeja, posle rata korišćen je za potrebe narodne vlasti, ali mu se ubrzo izgubio svaki trag”, kaže Mijatović i dodaje da Vojni muzej i dalje potražuje sve ove predmete.
Jedno od najvrednijih umetničkih dela koje je odneto iz Srbije je ikona „Tajna večera” sa Oplenca. Ručni rad – reljef izveden u sedefu, smešten u hrastovu zastakljenu kutiju, poklon je jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karađorđeviću 1924. godine.
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934, sahrani posmrtnih ostataka na Oplencu, između ostalih, prisustvovao je i Herman Gering, koji je predvodio delegaciju Trećeg rajha. „Posle sahrane, Gering je zamolio da mu se pokaže imanje Karađorđevića. Pri razgledanju predmeta iz riznice – ikona, oružja, umetničkih dela, Gering nije krio divljenje pred ’Tajnom večerom’. Na samom početku okupacije Srbije, Gering je preko nemačkog opunomoćenika za privredu Franca Nojhauzena naručio da mu se donese ikona. U specijalnim sanducima odnete su razne dragocenosti Karađorđevića, a među njima i ikona ’Tajna večera’, koja je završila u Geringovom zamku”, navode u Zadužbini kralja Petra II. Ikona je vraćena na Oplenac 1947. godine, ali nisu poznati detalji kako je to urađeno. Prema jednoj verziji, umetnina je vraćena po nalogu Aleksandra Rankovića, tada bliskog Titovog saradnika.
Tanjug
objavljeno: 09.12.2013.
.jpg)
