Izvor: RTS, 25.Jun.2022, 05:57

Nepal na zadovoljstvo Pekinga raskinuo ugovor o vojnoj saradnji sa SAD

Kineski i drugi mediji u Aziji javljaju da su vlasti u Katmanduu raskinule sporazum o vojnoj saradnji sa Vašingtonom. Reč je o programu u koji je uključena i Srbija, u kojem nacionalna garda određene američke države obavlja zajedničke vežbe sa oružanim snagama stranih zemalja.
Kineske vlasti pohvalile su Nepal za vođenje principijelne i nezavisne spoljne politike jer su vlasti u Katmanduu odbile da sprovedu sporazum o vojnom partnerstvu sa SAD, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javlja hongkonški dnevnik Saut Čajna morning post.

Tiražni list citira izjavu portparola kineskog Ministarstva inostranih poslova Vang Venbina koji je ocenio da bi vojna saradnja Nepala sa Vašingtonom išla naruku američkoj strategiji u regionu Indo-Pacifika (koja je usmerena na opkoljavanje i vojno-političko sputavanje Kine) i bila "protivna nacionalnim interesima Nepala i njegovoj dugogodišnjoj uravnoteženoj spoljnoj politici nesvrstavanja".
Vang je takođe rekao da njegova zemlja "kao bliski sused i strateški partner želi da pohvali odluku vlade Nepala".
Naime, u ponedeljak vlada u Katmanduu je objavila da odustaje od sprovođenja programa za vojno partnerstvo koje je predlagao Vašington zbog protivljenja građana i partija unutar zemlje.
Ugledni kineski list navodi da su čak 93 zemlje sveta uključene u Program za državno partnerstvo (SPP) u kojem garde pojedinačnih država u sklopu SAD rade na zbližavanju sa oružanim snagama stranih zemalja.
Stenovite planine kao HimalajiU slučaju Nepala, središnju ulogu u vojnom povezivanju trebalo je da odigra država Juta, poznata po svojim planinama, jezerima i hladnim zimama.
Logika iza te ideje je bila da rezervisti te države imaju određeni afinitet prema planinama i poznavanje zimskih uslova koje bi bilo od koristi u Nepalu, državi u najvišem planinskom lancu sveta Himalajima.
Sporazum sa američkim Nacionalnim biroom garde je sklopljen 2019. godine, jer je nepalska armija nakon katastrofalnog zemljotresa 2015. godine u kojem je poginulo blizu devet hiljada a povređeno preko dvadeset hiljada ljudi tražila način da stekne materijalna sredstva, znanje i organizacione veštine za borbu protiv elementarnih nepogoda, te je smatrala da bi saradnja sa američkom gardom mogla da donese ploda u tom smislu, odnosno da bude usmerena na civilna pitanja.
Poslednjih godina, međutim, SAD vrlo aktivno rade na jačanju i proširivanju vojnog savezništva i vojne saradnje sa zemljama na obalama Pacifika i Indijskog okeana kako bi osujetile širenje kineskog vojno-političkog uticaja na tim prostorima, odnosno omele prodaju kineskog naoružanja i izlazak kineske mornarice na otvorena mora tih okeana kroz eventualno širenje njene pomorske infrastrukture u zemljama regiona.
Tako je Vašington oformio organizaciju Kvadrilaterarni forum, poznatu pod skraćenicom "Kvad", koja okuplja premijere, ministre inostranih poslova i odbrane SAD, Japana, Australije i Indije i koja je namenjena koordinaciji delovanja u cilju suprotstavljanja "pokušajima Pekinga da militarizuje i naruši slobodu navigacije u Južnom kineskom moru", odvraćanju Kine od "eventualne agresije na Tajvan" i "promene statusa kvo silom".
To podrazumeva i zajedničke vojne vežbe, pomorske patrole, razmenu obaveštajnih podataka, vojnog osoblja i tehnologija.
Vašington predvodi i tročlani vojni savez AUKUS, koji pored SAD i Australije obuhvata i Veliku Britaniju, a koji ima sličnu svrhu.
Štaviše, SAD rade na proširivanju tih saveza uključivanjem drugih država, pre svega Južne Koreje, a možda i Filipina, Tajlanda, Vijetnama i Singapura.
Zaoštravanje geopolitičkih suprotnosti i u južnoj AzijiU samom regionu južne Azije, Vašington naročito nastoji da jača vojnopolitičku i ekonomsku saradnju sa Indijom, koja ima teritorijalni spor sa Pekingom na Himalajima, zbog kojeg povremeno dolazi i do pograničnih okršaja između dve najmnogoljudnije zemlje planete.
S druge strane, Peking ima vrlo bliske političke i vojne odnose sa tradicionalnim indijskim rivalom Pakistanom, koji je poslednjih godina u više navrata izražavao gnev i snažan protest zbog narušavanja svog suvereniteta tokom američkih operacija u Avganistanu, i s obzirom na to da je Kina uspela da stekne dugoročnu koncesiju na luku Hambantota u Šri Lanki, njeni vojni brodovi u bliskoj budućnosti mogli bi da počnu da redovno pristaju u te dve države.
Političari i mediji u Nepalu zato su procenili da bi u tim uslovima suprotstavljanja velikih sila vojna saradnja sa Vašingtonom, čak i u relativno bezazlenoj formi povezivanja sa nacionalnom gardom Jute, bila potencijalno opasna u smislu da bi teoretski postojala mogućnost da Vašington nju iskoristi za špijuniranje i nadzor teritorije susedne Kine, što bi pokvarilo odnose sa najmnogoljudnijom zemljom sveta.
Odnosno, u Nepalu su svesni da bi njihova zemlja, iako sićušna u odnosnu na takve regionalne i globalne aktere kao što su Indija i Kina, mogla da, ako je neoprezna, dobro posluži kao moneta za potkusurivanje u rukama Vašingtona ili kao jezičak na vagi strateškog nadmetanja u regionu između SAD i njenih saveznika s jedne i Narodne Republike Kine i njenih saveznika.
U samom Nepalu poslednjih dana mediji su provrili jer je vlada, u cilju očuvanja vojne neutralnosti i nesvrstanosti, bila prisiljena da saopšti povlačenje iz sporazuma sa Vašingtonom, za koji je, tvrde njeni bivši ministri, inicijativa potekla 2015. iz redova nepalske armije, čija komanda nije obavestila civilni politički vrh o tome da je uputila pisanu molbu američkom ambasadoru za vojnu saradnju.
Ta loša koordinacija između vojske i vlade, kritični su mediji, predstavlja mrlju na obrazu države.
Diplomatska pobeda Kine?Kolika je važnost vojne saradnje sa Nepalom za SAD svedoči činjenica da je tu siromašnu državu sa oko 28 miliona stanovnika nedavno posetio i glavnokomandujući američkih kopnenih snaga za region Pacifika, general Čarls Flin.
Interesantno je i da napori Vašingtona da pridobije Nepal za svoje geopolitičke i strateške ciljeve u odnosu na Kinu nisu prosto ograničeni na vojna pitanja, nego se odnose i na ekonomsku sferu. U februaru ove godine parlament u Katmanduu odobrio je plan o primanju pola milijardi dolara američke finansijske pomoći za izgradnju mreže za snabdevanje strujom i puteva.
U pojedinim indijskim medijima, međutim, odluka vlade u Nepalu da zamrzne vojnu saradnju sa SAD, do koje je došla samo dve nedelje nakon Flinove posete, doživljava se kao trijumf kineskog političkog i ekonomskog uticaja, a ne suvereni potez nezavisne države.
U Nepalu su na vlasti donedavno bili komunisti, koji su i dalje vrlo uticajni i za koje se veruje da su pod snažnim ideološkim i finansijskim uplivom Pekinga.
Međutim, i pod pretpostavkom da je to tačno, odluka nepalske vlade se u geografskom i ekonomskom smislu čini trezvenom, jer bi ugošćavanje vojnika iz daleke Amerike moglo da prouzrokuje veliki gubitak njegovoj ekonomiji i nemale političke komplikacije.
Nepal je naime poslednjih godina ušao u više zajedničkih megaprojekata sa Kinom, kao što su oni u vezi sa izgradnjom železnice i hidroelektrana, obnovi puteva ili formiranja zajedničke kinesko-nepalske avio-kompanije.
Osim toga, činjenica da je vojni vrh 2015. delovao bez znanja vlade sama po sebi je bila dobar razlog za preispitivanje saradnje sa američkom Nacionalnom gardom.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.