Izvor: B92, 10.Apr.2012, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka bi mogla više da troši
Vašington -- Institut za međunarodne finansije saopštio je da preterana kresanja troškova širom zone evra usporavaju rast ekonomije tog regiona.
IIF je pozvao na veću potrošnju u zemljama kao što je Nemačka.
IIF, koji je igrao centralnu ulogu u restrukturisanju grčkog duga, takođe je ocenio da su fondovi zone evra za spasavanje finansijski ugroženih članica i dalje neodgovarajući i pozvao na uvećanje njihovog kapaciteta što je pre moguće, prenela je francuska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agencija AFP.
Pooštravanje budžetske štednje u članicama evrozone "već je dovelo do velikog smanjenja domaće tražnje u evrozoni u celini", ukazao je izvršni direktor IIF Čarls Dalara u pismu, upućenom Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci.
"Neophodno je ići dalje od primene samo fiskalne discipline, preorijentisati usmerenje politike sa nominalnog na strukturni balans budžeta", rekao je Dalara.
Fiskalna politika vlada u zoni evra trebalo bi da se u članicama sa slabijim ekonomijama razlikuje u odnosu na one sa suficitima i fiskalnom fleksibilnošću "kako bi se izbegao rizik od preteranih mera stroge štednje".
Dalara je u vezi sa tim uputio pismo Međunarodnom monetarnom i finansijskom komitetu i Komitetu za razvoj u MMF i Svetskoj banci pred godišnji prolećni sastanak tih dveju institucija 20-22. aprila u Vašingtonu.
MMF se zdušno zalagao za primenu strogih mera štednje u najslabijim članicama zone evra, kao što su Grčka i Španija, ali je takođe upozoravao da bi sprovođenje programa stroge štednje širom evrozone moglo da umanji ekonomski rast tog monetarnog bloka.
IIF, koji predstavlja oko 450 velikih finansijskih institucija širom sveta, ocenio je da je sporazum koji su krajem prošlog meseca postigli ministri finansija evrozone o fondu za spasavanje finansijski ugroženih članica i sprečavanje panike na tržištima, vrednom 800 milijardi evra (hiljadu milijardi dolara), "razočaravajući", ukazavši da je 300 milijardi evra iz tog fonda već utrošeno.
"Evrozona treba da u najkraćem periodu poveća resurse svog 'zaštitnog zida' i da ojača fleksibilnost i pravovremenost raspodele tih resursa kako bi ih učinila efikasnim u vreme krize", ukazao je Dalara.
