Izvor: Politika, 27.Sep.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasmešeno sa Iranom
Prvi bilateralni susret šefova američke i iranske diplomatije u poslednje tri decenije, optimizam pred nove pregovore u Ženevi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Popuštanje zategnutosti između Irana i zapadnih sila je nastavljeno: u zgradi Ujedinjenih nacija je u četvrtak uveče održan sastanak ministara inostranih poslova stalnih članica Saveta bezbednosti pojačanih Nemačkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa šefom iranske diplomatije, na kojem je postignut dogovor da se pregovori o iranskom nuklearnom programu već idućeg meseca nastave u Ženevi, s ambicijom da se završe za nekoliko meseci.
Najveći proboj je, međutim, to što su posle toga, nakratko (nešto preko 20 minuta) i odvojeno razgovarali američki državni sekretar Džon Keri i ministar inostranih poslova Islamske Republike Iran Mohamed Žaved Zarif. Bio je to prvi bilateralni suret na tom nivou otkako su dve zemlje postale neprijatelji, posle Iranske revolucije iz 1979. koja je svrgla šaha Rezu Pahlavija, američkog saveznika, i potonje opsade američke ambasade u Teheranu, koja je, sa diplomatama kao taocima, trajala 444 dana.
Fotografija koje je emitovana sa sastanka 7 nacija u UN (kome je predsedavala visoka predstavnica EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton), pokazuje da je Keri sedeo pored Zarifa (za ugaonim stolom), dok su učesnici nasmešeni.
„Bio je to konstruktivan sastanak”, ocenio je posle postignutog dogovora Keri, a njegov utisak podelile su i kolege iz Velike Britanije, Francuske, Kine, Rusije i Nemačke. Keri je napomenuo i da je izlaganje iranskog kolege bilo „veoma različito po tonu i viziji” od donedavne retorike koja je dolazila iz Teherana.
Sporazum koji bi bio postignut u Ženevi treba, prema najavama, da bude kompromis koji će uvažiti iranski zahtev da razvija nuklearnu tehnologiju za civilnu upotrebu (energija i medicina), uz „transparentno” odustajanje od programa za nuklearno oružje, dok bi Zapad demontirao već izuzetno oštar režim ekonomskim sankcija uvedenih tim povodom.
Očekivanja su i da bi rasplet ovog problema bio podstrek i za ubrzano rešavanje drugih kriza u regionu, od one u Siriji, do hroničnog izraelsko-palestinskog problema.
Ministar Zarif (53), koji se inače školovao u Americi (studije međunarodnih odnosa je završio na državnom univerzitetu San Franciska, a doktorat iz međunarodnog prava je odbranio na Univerzitetu Denver1988), bivši ambasador Irana u SAD (2002–2007), takođe je izjavio da je „zadovoljan prvim korakom”.
„Sada nam predstoji da vidimo možemo li naše pozitivne reči da pretvorimo u ozbiljno delo”, dodao je, naglasivši da konačni rezultat mora da sadrži i totalno ukidanje sankcija.
Keri je, međutim, upozorio da taj konačni sporazum ipak nije izvestan i da će SAD tražiti da Iran iznese detaljnu istoriju svog programa i dokaze da je, „bar do 2003”, radio na nuklearnoj bombi.
„Jedan sastanak i promena tona nisu dovoljni, predstoji dosta posla”, rekao je Keri.
Sledeći korak je sastanak viših funkcionera u Ženevi, 16 i 17 oktobra.
--------------------------------------------------------------
Dogovor o rezoluciji za Siriju
Vašington – U Savetu bezbednosti je postignuta saglasnost o rezoluciji koja sirijsko hemijsko oružje stavlja pod međunarodnu kontrolu i od vlade u Damasku, ali i pobunjenika, zahteva da međunarodnim inspektorima obezbede hitni i neometani pristup do lokacija sa tim oružjem i pojedincima koji su povezani sa tim programom.
Rezolucija predviđa i da će, ukoliko i vlada i pobunjenici ne ispune svoje obaveze u ovom pogledu, Savet bezbednosti preduzeti mere u okviru člana 7 Povelje UN (koji podrazumeva sankcije i upotrebu sile), o čemu će međutim biti potrebna nova rezolucija, što je svakako ustupak Rusiji.
Kad se rezolucija i formalno usvoji na sastanku svih 15 članica Saveta bezbednosti, biće to prva velika međunarodna inicijativa za zaustavljanje sirijskog građanskog rata, posle više od dve godine neuspeha da se postigne konsenzus između pet velikih sila, stalnih članica „svetske vlade”.
SAD su zadovoljne ishodom. „Rezolucija jasno potvrđuje da će biti konsekvenci za neispunjavanje obaveza”, izjavila je Samanta Pauer, američka ambasadorka u UN. M. M.
M. Mišić
objavljeno: 28.09.2013.
