Izvor: Politika, 11.Jun.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni heroj ili nacionalni izdajnik
Obelodanjivanje „Prizme” i istupanje glavnog aktera u fokus su stavili i džinovski mehanizam nadgledanja stvoren posle „11. septembra”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pred američkom javnošću je nova dilema: da li je i Edvard Snouden, koji je iskoračio i saopštio da je „uzbunjivač” u „Prizmi”, u istoj ulozi kao i glavni akter afere „Vikiliks” Bredli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Meninig – da li je veleizdajnik ili nacionalni heroj? I on će, po svemu sudeći biti izveden pred sud, s tim što je, za razliku od vojnika, koji je dostavio 700.000 tajnih dokumenata Pentagona i Stejt departmenta, od prvog momenta bio svestan da bi ostatak života mogao da provede u zatvoru.
„Veličanstveni čin građanske neposlušnosti”, ocenio je Snoudenov postupak Tomas Drejk, bivši funkcioner Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Najveći broj kongresmena međutim smatra da su za svaku osudu ne samo oni koji su postojanje „Prizme”, tajnog programa za sveobuhvatni nadzor telefonskih i internet komunikacija dostavili medijima, nego i mediji koji su to „neodgovorno” objavili.
Teške reči na račun medija zbog njihove „žurbe da objave” izrekao je i Džejms Klaper, direktor svih obaveštajnih službi, obrazlažući to „velikom štetom” koja je naneta obaveštajnim sposobnostima SAD, što podrazumeva i slabljenje nacionalne bezbednosti.
Izuzetak je senator u političkom usponu, republikanac Rend Pol koji je špijuniranje građana od strane države proglasio neustavnim i najavio prikupljanje deset miliona potpisa za podnošenje kolektivne tužbe protiv vlade.
Činjenica da se Snouden nalazi u Hong Kongu, na kineskoj teritoriji, podrazumeva ne baš male političke i diplomatske komplikacije na putu njegovog privođenja pravdi. SAD sa Hong Kongom imaju sporazum o ekstradiciji zaključen pre nego što je on promenio status od britanske kolonije do specijalne administrativne teritorije Kine, ali vlada u Pekingu na ovo može da uloži veto, ako proceni da bi tako nešto „pogodilo suštinski javni interes ili politiku”.
Osim toga, SAD sa Kinom imaju mnogo problema baš kad je reč o bezbednosni kompjuterski sistema, pa se predviđa da će eventualno izručenje biti proces koji će potrajati bar nekoliko meseci.
Ovdašnja štampa, pošto je već objavila sve senzacionalne detalje slučaja, sada detaljno analizira kontekst u kojem je ovako nešto postalo moguće. Koreni se znaju: velika paranoja posle „11. septembra” koja je omogućila da se donese „Patriotski zakon” i još mnogo pratećih mera koje su, u ime „rata protiv terora” i „zaštite nacionalne bezbednosti”, institucionalizovale pravi orvelijanski nadzor. Navodno povećana bezbednost plaćena je velikim gubitkom privatnosti, pri čemu javnost sve do pre neki dan nije bila svesna koliko je nadzor sveobuhvatan i koliki je mehanizam koji ga održava.
Prema onome što je izneto u poslednja tri dana, (mada su neki detalji iznošeni i ranije), reč je o istinskom „špijunsko industrijskom kompleksu”, ogromnoj mreži javnih i (još više) tajnih vladinih agencija i njihovih privatnih kooperanata.
Privatizacija špijuniranja pri tom je novi fenomen: danas za privatne firme koje su kooperanti bezbednosnih službi radi na hiljade ljudi koje su bezbednosne akreditacije stekli u državnim službama, da bi isti posao nastavili u drugom statusu – i za veće pare.
Edvard Snouden je radio u najvećoj od takvih kompanija, „Buz Alen Hamilton”, koja 98 odsto svog godišnjeg obrta od 5,8 milijardi dolara (i 240 miliona dolara profita u 2012.) ostvaruje u poslovima sa državom. „„Buz” se legitimiše kao konsultantska firma za tehnologiju i vojne i obaveštajne poslove, zapošljava 25.000 ljudi, od kojih mnogi rade u poslovnom prostoru NSA, u čijoj blizini ima sopstvene poslovne zgrade. Na spisku 500 najvećih američkih korporacija je na 436. mestu.
Licencu da rukuje veoma osetljivim podacima, prema „Njujork tajmsu” ima više od milion privatnih firmi, a neke od njih se bave i poslovima licenciranja „bezbednosnih dozvola” za tajne vladine poslove drugim privatnicima.
Pre nekoliko godina, Kancelarija direktora svih obaveštajnih službi potvrdila je da je u privatnom sektoru jedan od svaka četvoro zaposlena na obaveštajnim poslovima. „Mi ne možemo da špijuniramo ako ne možemo da kupimo”, obrazloženo je tada.
Ova kancelarija je procenila i da oko 70 odsto tajnog budžeta obaveštajne zajednice odlazi na račune privatnih kooperanata.
Od „11. septembra” izgrađeno je više od 30 specijalno obezbeđenih poslovnih kompleksa ukupne površine od 1,6 miliona kvadratnih metara, u kojima se obavlja strogo poverljivi obaveštajni rad.
„Prizma” je i rezultat napretka kompjuterskih i softver tehnologija koje su omogućile analizu, filtriranje i sintezu zaista ogromne količine podataka u „realnom vremenu”. Prvi program menadžmenta takozvanih „meta podataka” (onih koji u sebi sadrže i druge informacije) pokrenut je još 2003. sa početnim budžetom od 16 milijardi dolara.
Jedan od softvera za obradu „meta podataka” koji je opisao „Volstrit džornal”, primenjuje se u Avganistanu, gde analizira podatke o telefonskom saobraćaju, vojnim događanjima, medijskim sadržajima, pa i ceni krompira na lokalnim pijacama, na osnovu čega je u stanju da predvidi neki napad talibana sa pouzdanošću od između 60 i 70 odsto.
Uprkos tome, posle obelodanjivanja „Prizme” sve što su vlasti mogle da iznesu kao njen učinak bilo je otkrivanje jednog Amerikanca koji je izviđao ciljeve za terorističke napade u Mumbaiju, u Indiji i otkrivanje i hapšenje jednog avganistanskog imigranta koji je planirao da u njujorški metro postavi rance sa eksplozivom. Ako je i bilo drugih otkrića, ona su još poverljive prirode.
Predsednik Obama, kome se pre svega zamera što nije ispunio svoja obećanja o većoj transparentnosti u, za javnost, važnim elementima „rata protiv terora”, sve što je rekao posle obelodanjivanja postojanja „Prizme” bilo je da je ono što se njom dobija značajnije od gubitka privatnosti. Takođe, pozdravio je i otvaranje debate o ravnoteži između bezbednosti i nadzora.
Milan Mišić
objavljeno: 11.06.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
