Izvor: B92, 05.Sep.2011, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na berzama vlada strah od recesije
Bankog, Vašington -- Azijske berze pale su posle izveštaja o avgustovskom kočenju zapošljavanja u SAD, koji je oživeo strahovanja da se najveća privreda sveta vraća u recesiju.
Cene nafte pale su ispod 86 dolara za barel, dok je dolar ojačao i prema evru i prema jenu.
Cene akcija na tokijskoj berzi pale su danas za dva procenta, na prosečno 8.772,92 jena po deonici, dobrim delom zbog rasta jena koji pogadja izvoznike.
U Australiji akcije se u pale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za 2,5 odsto, u Južnoj Koreji za 3,8 procenata a u Hongkongu za 2,2 odsto. Pad takodje beleže berze u Singapuru, Tajvanu, Filipinima i Kini.
Posle izveštaja ministarstva rada da u avgustu nije bilo dodatnog zapošljavanja u SAD, njujorški Dou Dzons (Dow Jones) zaključio je u petak poslovanje sa minusom od 2,2 odsto, čime je izbrisao sve dobitke iz prošle sedmice.
To je bio najgori izveštaj o zapošljavanju za proteklih 11 meseci i obnovio je nagradjanja o novoj recesiji. Ekonomisti su očekivali da će u avgustu u SAD biti otvoreno 93.000 novih radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti se učvrstila na 9,1 odsto. Nezaposlenost u SAD je, sem u dva meseca, iznad 9 proceneta od maja 2009.
Nezaposlenost u SAD gora od zvanične statistike?
Stanje američko tržišta rada je gore nego što bi se moglo zaključiti iz zvanične stope nezaposlenosti od 9,1 odsto.
Oko 14 miliona nezaposlenih Amerikanaca koji traže posao, imaju konkurenciju u još 8,8 miliona onih koji rade, ali ne puno radno vreme. Kada se narudžbine kompanija povećaju, poslodavci će radije produžiti smene onima koji već rade skraćeno radno vreme, nego što će zapošljavati nove radnike.
Neki proračuni govore da, ukoliko bi poslodavci koji su posle recesije smanjivali radno vreme, obnovili raniji obim poslovanja, to je dovoljno radnih sati za 950.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. A ne bi morali da zaposle nijednog novog radnika.
Pored toga, u konkurenciji za radna mesta je i oko 2,6 miliona Amerikanaca koji su u vreme ekonomske krize jednostavno prestali da traže posao, pa se i ne ubrajaju u statistiku.
Kada se situacija promeni, i oni će se uvrstiti u nezaposlene, pa će se stopa nezaposlenosti povećati. Situacija je sada takva da bi za spuštanje stope nezaposlenosti u SAD na istorijsku normu od oko pet-šest odsto, mogle biti potrebe godine.
Kongresna kancelarija za budžet je procenila da će ta stopa biti iznad osam odsto do 2014. godine, a Bela kuća predvidja da će i iduće godine ostati na oko devet odsto. Svi zajedno - 14 miliona zvanično nezaposlenih, sa onima koji rade skraćeno radno vreme i onima koji su prestali da traže posao - predstavljaju 16,2 odsto radno sposobnog stanovništva.
U zdravoj ekonomiji, ta stopa bila bi ispod 10 odsto, ali od kako je zvanično završena poslednja recesija pre dve i po godine, ta stopa u SAD je 15 i više odsto.
Neke grupe su u tom broju nesrazmerno predstavljene: puno radno vreme nema više od 26 odsto crnaca, skoro 22 odsto Latinoamerikanaca, ali manje od 15 odsto belaca. Tu, takodje, spade više žena nego muškaraca. Za svako novo radno mesto u SAD u proseku konkuriše 4,5 nezaposlenih. U zdravoj privredi, taj prosek je oko dva.
