Izvor: Politika, 16.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NSA špijunira i bez interneta
Oko 100.000 kompjutera širom sveta opremljeno je minijaturnim radio-odašiljačima za „aktivnu odbranu”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika radi drugima on za šta druge optužuje da rade njoj: kompjuterske sisteme infiltrira softverom i uređajima koji omogućavaju špijuniranje čak i kad nisu priključeni na internet, proizlazi iz novih dokumenata koje je prilikom bekstva iz SAD poneo Edvard Snouden.
Detalje koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokazuju da je domet Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) veći nego što je ranije pokazano, ovoga puta objavljuje „Njujork tajms”, uz napomenu da je verodostojnost novih otkrića proverena u mnogobrojnim razgovorima sa upućenima, čiji se identiteti ne otkrivaju, što je u ovakvim okolnostima uobičajena praksa.
Novo otkriće je da je NSA u oko 100.000 kompjutera širom sveta ugradila „implantate”, minijaturne radio-odašiljače (još u toku proizvodnje uređaja, a u nekim slučajevima i naknadno), koji joj omogućavaju da evidentira šta se na tim kompjuterima radi i kad nisu priključeni na globalnu računarsku mrežu. Tako emitovani signali registruju se uz pomoć relejnih stanica ne većih od akten-tašne, sa bezbednog odstojanja koje može da bude i desetak kilometara.„Implantati” su istovremeno i vrata za instaliranje softvera za „aktivnu odbranu”, kako je to formulisano u dokumentima NSA. „Njujork tajms” navodi da je na taj način izvršena infiltracija u sisteme ruske vojske, meksičke policije i narko-kartela, trgovinske institucije unutar EU, a u nekim slučajevima i računarske mreže partnera u borbi protiv terorizma kao što su Saudijska Arabija, Indija i Pakistan.
Navodno nema dokaza da je ova tehnologija korišćena na tlu SAD.„Aktivna odbrana” je eufemizam za sajber-napade, za šta su ovde dosad najčešće optuživani Kina i Rusija. Amerika se i na najvišem političkom nivou u razgovorima sa tim zemljama žalila kako se na ovaj način kradu njene ekonomske i tehnološke tajne.„Ono što je u ovom slučaju novo, to je obuhvat i usavršenost metoda kojima NSA može da prodre u kompjutere i mreže koje su joj ranije bile nepristupačne”, ocena je Džejmsa Endrua Luisa, stručnjaka sa sajber-bezbednost iz Centra za strateške i međunarodne studije, koju citira „Njujork tajms”.„Aktivna odbrana” se koristi još od 2008, a otkriće da su „implantati” stavljani još u fazi proizvodnje kompjuterskih sistema donosi nove glavobolje Silicijumskoj dolini, središtu američke informatičke industrije, jer podriva globalno poverenje u njene proizvode, zbog čega su se njeni poslenici direktno žalili i predsedniku Obami.
Najdrastičniji primer upotrebe „implantata” jeste kompjuterski virus „staksnet” (po svoj prilici pojačan i nekim hardverskim dodatkom), koji je između 2008. i 2010. delujući u informatičkom sistemu nuklearnog postrojenja Irana „Natanc” onesposobio skoro hiljadu centrifuga za obogaćivanje uranijuma.
„Staksnet” je navodno u sistem ubačen tokom transporta opreme iz Nemačke, gde je proizvedena.„Njujork tajms” opisuje i dosad nepoznatu epizodu iz 2012: slučaj jedne stene u blizini podzemnog nuklearnog centra, koja je, kad su je pripadnici Revolucionarne garde pomerili, eksplodirala, otkrivši da je u njoj bilo puno elektronskih kola, koja su navodno bila u funkciji nadzora svega što se radi u tom centru – a čije poreklo nikad nije utvrđeno.„Implantati” se navodno najviše koriste u neobjavljenom sajber-ratu protiv Kine, koja ima specijalnu vojnu jedinicu hakera za provale u američke sisteme, dok Pentagon ima posebnu Sajber-komandu kojoj je na čelu general Kit Aleksander, direktor NSA.
Nova otkrića dolaze neposredno uoči Obaminog objavljivanje mera za ograničavanje programa NSA, čiji će sadržaj biti predočen sutra, a koje će biti zasnovane preporukama specijalne predsedničke komisije koja je nedavno podnela svoj izveštaj.
Neki američki eksperti su poslednjih dana izneli ocene da prevelika prilježnost NSA Americi nanosi više štete nego što donosi koristi, pogotovo kad je reč o namernom slabljenju sistema za šifrovanje podataka. To je najbolje sažeo Ričard Klark, član pomenute komisije koja je analizirala metode najtajnije među američkim tajnim službama.„Rupe u sistemu enkripcije podrazumevaju više rizika nego dobiti. Ako mi možemo da ih otkrijemo, mogu i drugi. Mnogo je bitnije da mi zaštitimo svoj elektrodistributivni sistem, nego da provalimo u kineski.”
Milan Mišić
objavljeno: 16.01.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
