Izvor: Blic, 25.Jan.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mi večito podržavamo pogrešne ljude

Obrazloženje za novog ambasadora u Vašingtonu da je dovoljno proveo u Ilinoisu i da zna Baraka Obamu je smešno. Pa, ako imate srpsko, palanačko shvatanje spoljne politike, jedino onda možete da pomislite da će on ikada moći da pozove telefonom Obamu i kaže: „E, Barače, ajde da ti nešto kažem, idemo da popijemo kafu." Ne vodi se spoljna politika tako, kaže u intervjuu za „Blic nedelje" Vojin Dim-itrijević, predsednik Centra za ljudska prava i ekspert međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prava.



Ne biraju se ambasadori na takav način, nastavlja, Dimitrijević. Niti se imenovanje naših ambasadora pravda dobrim vezama sa dijasporom. Je l’ znate neku zemlju koja preko dijaspore vodi spoljnu politiku – uz izuzetak Izraela, koji se oslanja na Jevreje u SAD? Srbija za SAD ne predstavlja krupno pitanje, ali to ne znači da ćemo mi bolje proći ako imamo lične veze.



Šta je vaš savet?

– Sa svakom silom treba sarađivati. Neophodna je vešta politika kojom dobijaš od sile ono što ona može da da. Rusija može da nam da energetsku sigurnost, gas, naftu dok je ima, ali ne može da nam služi kao uzor za razvoj ekonomije. Rusija je još zemlja koja živi od prodaje prirodnih sirovina. Istorija nas uči da na Balkanu niko ne opstaje, niti može da sačuva svoj integritet i osnovne interese ako ne vodi računa da glavna rešenja, nažalost, diktiraju velike sile u svojim dogovorima. Sve naše granice, sva naša rešenja posledica su nekog međunarodnog ugovora. Ako pogledate Kontakt grupu, koja rešava pitanja o nama, to su opet iste države, koje su to radile i pre 200 godina, s tim što je Austrogarsku zamenio SAD.



Koju ocenu biste dali za našu spoljnu politiku?

– Trojku. To je visoka ocena jer bar postoji trud da se neka pitanja premoste iz emocionalne sfere i da se rešavaju pred nepristrasnim organima. Kao što je kosovsko pitanje.



Ipak, čini se da su sve snage spoljne politike Srbije usmerene ka statusu Kosova. Da li Kosovo može da povuče čitavu Srbiju u sunovrat?

– To može da se desi.



Da li je politička elita išta naučila iz istorije?

– Ne samo politička elita, već ni društvo, ni javnost ništa nisu naučili, jer može da se Vlada upinje koliko hoće da šalje pozitivne signale, ali je društvo to koje odašilje svoje i ispostavlja zahteve kojima političari podilaze. Imate „slučaj Kovačević".



Šta je trebalo da znači šetnja Miladina Kovačevića kroz Skupštinu?

– Taj događaj desio se u državi Njujork, gde je Klintonova bila senatorka. Amerikanac je naučen da se senatoru žali pismom kad god nije zadovoljan nečim. Ona je dobila na hiljade pisama o tome i naša država je u sosu jer je naš vicekonzul otišao zajedno sa Kovačevićem na sud i stavio svoj potpis, dajući kauciju, da će se on naći pred američkim sudom. To što potpiše naš konzul je i obaveza naše države. Ona nije ispunjena. Potpis obavezuje državu. To je ogroman diplomatski skandal i slučaj državne odgovornosti. Država je odgovorna za postupke svojih organa i ona je napravila veliku štetu SAD, i njenom ugledu, mi se iz toga nikako ne možemo izvući a da ne kaznimo konzula. I, sad Kovačević umesto da misli na sudbinu tih ljudi koji su mu pomogli, on uživa u okolnosti što se našao ovde. Jedini način da se kao država iz toga izvuče je brzo i efikasno suđenje i adekvatne kazne. Inaćenje prema silama u spoljnoj politici skupu se plaća. To smo naučili od Miloševića.



To dodatno šteti našem ugledu?

– A naš ugled u svetu je vrlo nizak i tom ugledu najviše, pored onoga šta radi država, škodi ono što radi naše društvo, koje večito podržava pogrešne heroje. Za poteze kao što je Kovačević odmah će da nam tapšu iz Moskve, a opet, to je taj rivalitet sa Amerikom gde se mi kao budale uklapamo u neke poslove koji nisu naši. A, oni će se na ekonomskom planu i te kako dobro dogovoriti ostavljajući nas sa strane.



Da li ste registrovali zaokret Srbije ka Rusiji?

– Bio je očigledan zaokret ka Rusiji iz rusofilskih uverenja, emotivno-ljubavnog odnosa na koji se u Srbiji posmatra spoljna politika.



Cena za podršku statusa Kosova?

– Podsetiću vas na prvi program spoljne politike Ilije Garašanina. Tamo piše da Srbija treba da se čuva Rusije i da od Rusije nikada nije bilo vajde, niti će je biti ikad. Cela istorija pokazuje to isto da je Rusija imperija, kao i svaka druga, koja te koristi kada si joj potreban. I spoljnopolitičke odnose formira kroz lični interes. Ali mi imamo ljubavni odnos i čudnu kolekciju kvalifikacije ko zavređuje da bude „naš".



Za šest meseci podrška pridruživanju Srbije EU među građanima opala je za šest posto. Udaljavamo li se od EU, iako je to prioritet vlade?

– Naravno, cela kampanja je protiv EU.



Zašto kada su tu DS, G17 plus...?

– Nemojte da ih precenjujete. U svim strankama je taj nacionalistički element tu negde oko 50 odsto, samo što je to uvijeno. Da bi se približili EU, moraju da se povuku mnogi potezi, a kod političara je strah od takvih poteza.



Nema čak ni viznog režima? Je su li vlasti nesposobne, ili je u pitanju zavera da se Srbija drži na sigurnoj distanci uz pomoć Holanđana?

– Mi nismo usvojili potrebne zakone. Kao što vidite, nismo u stanju da izdamo ni pasoš. Dakle, nema zavere. Nama se gleda kroz prste u mnogim stvarima, a naš parlament je deo svesne namere da se pretvori u brbljaonicu, jer treba da ga obesmislimo i da vlast prebacimo negde drugde i onda imamo samo izvršnu vlast, a kod nas je primetno kretanje ka izvršnoj vlasti.



A Vlada gura predsedniku sve veću moć u ruke?

– Jeste, jer ni Vlada nije dorasla zadatku. Pravi krivac je G17 koji je predložio da svaka stranka koja vodi ministarstvo bude odgovorna za njega, a onda vidite kako strani partneri biraju iz Vlade one koji im se sviđaju i pogoduju programu ili ugovoru na kojem rade. To je vidljivo iz pregovara sa Rusijom. Pregovara delegacija koju čine SPS, SPS i SPS. Tadić je tu ukras, koji to mora da parafira. Stranci bi se mnogo ljutili kada bismo mi birali ko će s kim da radi, ali s druge strane nemate vladu koherentnu. Vlada postoji samo svakog četvrtka, a između četvrtaka nje nema. Ne zna se šta vlada hoće, niti da li će da se održi. A održava se jer se mnogi partneri u toj vladi boje izbora kao đavo krsta, tako da postoji interes, nezdrav motiv koji će održati vladu naredne četiri godine.

O Mladiću i tajnim službama

Kome je u interesu da Mladić ostane na slobodi?

– Onima koji ne žele da vide Srbiju u EU.

Da li u strane službe pomažu skrivanje begunca?

– Imate tu razne simpatije, interese i – novac. Ne bih ja isključio tu mogućnost. Del Ponteova, između ostalog, tvrdi da je jedan obaveštajac iz francuske obaveštajne službe, zadužen za traženje Gotovine, odbijao da sarađuje jer je reč o čoveku koji je bio u Legiji stranaca.

Kako komentarišete Mladićev profil koji je izdala BIA?

– Svaka profesija ima svoje deformacije, pa i državno-bezbednosna, setite se da je CIA krala mokraću političara da bi utvrdila imaju li šećernu bolest i slično. One svašta rade. A u dosijeima piše sve. Ono što očekujem je da će pritisak postati neizdržljiv i da će to rezultirati predajom.

Da li je krivica državnog aparata što ništa nije uradio na slamanju mita o Mladiću?

– Naravno, država ništa nije uradila na slamanju mita o Mladiću, ali ne samo iz straha od gubljenja popularnosti, već možda i iz uverenja, a ima u Srba i nešto što se zove inat.

Nastavak na Blic...