Izvor: Večernje novosti, 13.Jul.2014, 15:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malo špijuniranje među prijateljima

ODNOSI Nemačke i Sjedinjenih Država stavljeni su na probu. Poverenje, ozbiljno poljuljano u sferi obaveštajnog delovanja, preti da se, po sistemu spojenih sudova, prelije na ostale oblasti saradnje. Špijun SAD u Ministarstvu odbrane Nemačke - e, to je već mnogo. Berlin počinje da se pita treba li da sumnja u svoje savezništvo sa Amerikom. Vašington ćuti. Špijunska afera na liniji Nemačka - SAD traje od prošlog leta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kad je američki agent Edvard Snouden otkrio čime se sve bave dve nacionalne obaveštajne agencije. Javnost je saznala da je prisluškivana i sama kancelarka Angela Merkel. Berlin je sada izgubio strpljenje i vodećeg američkog obaveštajca poslao natrag, u SAD. Nemačka štampa piše da je to jasan signal savezniku preko bare: „Ne trebaju im analitičari CIA da dešifruju sadržaj. Vašington samo treba da otvori uši i čuje glasno: Dosta više!“ Nemci se osećaju prevareno, piše tamošnja štampa. Najnoviji, treći špijunski slučaj, otkriven protekle nedelje, još je pod fasciklom „osumnjičeni“. Pretres kancelarije i stana dotičnog nije doveo do hapšenja. Još je nejasno šta se iza krije, izjavila je, za „Berliner cajtung“, Ursula fon der Lajen, ministarka odbrane. Sudeći po izveštajima medija, osumnjičeni je bio referent u odeljenju za saradnju u oblasti naoružanja i učestvovao je u pripremanju bezbednosno-političkih smernica ministarstva odbrane Nemačke. Jedva koji dan pre nego što je javnost saznala za ovo, uhapšen je službenik nemačke Nacionalne obaveštajne službe (BND). Dnevnik „Bild“ došao je do informacija da je optuženi špijun na takozvanom središnjem hijerarhijskom nivou u BND, a da je kao dvostruki agent bio aktivan najmanje dve godine. List je, pozivajući se na izvore iz bezbedonosnih krugova, javio da je ovaj službenik predao ukupno 218 tajnih dokumenata BND, koje je ukrao i memorisao na USB. Ovaj tridesetogodišnjak priznao je da je za svoje usluge od Amerikanaca inkasirao 25.000 evra.TRN U OKU POSEBNO su teške sumnje da je špijun BND slao Amerikancima poverljivu dokumentaciju o radu jedne parlamentarne komisije Bundestaga. Radi se o svojevrsnom istražnom odboru, oformljenom sa zadatkom da raščisti jednu prethodnu špijunsku aferu, u kojoj je američki Nacionalni institut za bezbednost (NSA) prisluškivao nemačke političare, uključujući kancelarku Angelu Merkel. Komisija postoji tri meseca i traga za aktivnostima Amerikanaca na nemačkom tlu. Američka administracija, nije se oglasila povodom ovih najnovijih optužbi u vezi sa špijuniranjem. Kako saznaje „Dojče vele“, ambasador SAD Džon B. Emerson, dvaput je, za nekoliko dana bio na razgovoru u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. Prvi put, pozvao ga je državni sekretar Štefan Štajnlajn, da bi, kako je saopštilo Ministarstvo inostranih poslova, „sarađivao u jednoj stvari kojoj je neophodno hitno objašnjenje“. Drugi put je navodno sam tražio razgovor. Mnogi u Nemačkoj zahtevaju da vlast u Berlinu samouverenije nastupa u odnosima sa „Velikim bratom“ i ne samo u obaveštajnom radu. Među njima je i Hans-Jirgen Pule, politikolog sa univerziteta u Frankfurtu. - Već duže vreme mi smeta što političari samo prave šou za javnost, umesto da se odgovorni na obe strane zaista uhvate ukoštac. Trebalo je još mnogo ranije reći: ako su američke diplomate uhvaćene da podržavaju špijuniranje, onda moraju da napuste Nemačku. Uostalom, takve izbacuju i sami Amerikanci - zaključuje Pule. - Prilika za samouveren nastup Nemačke mogli bi, po njegovom mišljenju, da budu pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini između EU i SAD. Pule tvrdi da je taj sporazum sporan i iz drugih razloga. Jedna od poluga pritiska bila bi pretnja obaranja sporazuma Sejf harbur („Bezbedna luka“) - između Evropske komisije i vlade SAD, kojim se omogućava legalan transfer ličnih podataka iz Evrope u Sjedinjene Države - ocenjuje Pule. U intervjuu za Dojče vele, Jakob Augštajn, izdavač i publicista, ističe da „Nemci imaju prilično romantičnu vezu sa SAD“. U pitanju su, dodaje, zablude iz perioda posle Drugog svetskog rata, kojih se treba osloboditi.RUSI ILI AMERIKANCI U BERLINU se spekuliše o tome da je osumnjičeni možda radio za rusku obaveštajnu službu. Prema informacijama iz pojedinih medija, istraga protiv uhapšenog službenika je u početku naginjala ka tome da on špijunira za Ruse, ali je na saslušanju rekao da ga je angažovala američka obaveštajna agencija. Službe bezbednosti zato smatraju da ne treba isključiti mogućnost da uhapšeni ne govori istinu. - Od tada uvek govorimo o prijateljstvu. Ali oni nisu naši prijatelji, već naši saveznici, jednostavno zato što je to u našem interesu. U tom kontekstu, moglo bi mnogo da se nauči od Amerikanaca. Nemci se ponašaju pomalo kao prevarena žena. To je potpuno neprimerena reakcija. Otrežnjenje Nemaca je veliko i bolno. - Čitave generacije su odrastale sa maksimom da su Amerikanci naši prijatelji sa kojima treba da se držimo zajedno da bi nam pomogli u borbi protiv zlih komunista - dodaje Pule. Iz američke perspektive to nikada nije tako viđeno. - Amerikanci su uvek imali svoje interese. Uostalom, Gerhard Šreder je 2006. postavio jasnu granicu, „ne“ učešću u ratu u Iraku. U to vreme su SAD htele nešto od nas, a sada moramo da navedemo Amerikance da se uzdrže od nečega. Naše tajne službe, međutim, nisu u stanju da dokumentuju sve što američki obaveštajci kod nas rade. Posebno na obaveštajnom nivou, nedostatak nezavisnosti velika je greška, kaže Jakob Augštajn. Iako je saradnja u interesu Nemačke, njen interes je i zaštita od špijunaže sa američke strane, „kao protiv kineske ili ruske“. Ovakav stav se, izgleda, širi u nemačkoj politici. List „Cajt“ iznosi stav Roderiha Kizefetera, predstavnika demohrišćana u Komisiji koja istražuje špijunažu NSA, da Berlin mora da obezbedi više novca za nemačke kontraobaveštajne aktivnosti. „Naša služba ima 120 puta manji budžet od NSA“, rekao je Kizefeter i dodao da „Nemačka štedi na pogrešnom mestu“. Augštajn, međutim, ne veruje da bi ove diplomatske trzavice mogle da navedu Nemce da radikalno preispitaju svoj odnos sa SAD. Misli, takođe, da nije poželjno da se izvrši pritisak preko sporazuma o slobodnoj trgovini: „Ako komarac gura slona, to je za komarca bolnije nego za slona.“ Ostaje da se vidi ko će, u konkretnom slučaju, odigrati ulogu komarca, a ko slona. n

Nastavak na Večernje novosti...