Izvor: Politika, 11.Dec.2012, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF opominje Ameriku
Kristina Lagard upozorila na globalne posledice vašingtonske „fiskalne litice”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika može da postane „svoj najveći neprijatelj”, ako njene dve partije u sledeće tri nedelje ne uspeju da se dogovore oko mera za uravnoteženje budžeta i zemlja zbog toga sklizne niz „fiskalnu liticu” koja joj predstoji već 2. januara, opomenula >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Vašington šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard, gostujući na jednoj od ovdašnjih TV mreža.
„Fiskalna litica” je politička i medijska fraza za paket mera koje, izostane li politički kompromis, početkom iduće godine donose automatsko povećanje poreza na lične prihode i smanjivanje budžetskih stavki, što bi iz ekonomskih tokova ispumpalo značajne količine novca i, prema računici MMF-a, rast američke ekonomije u idućoj godini svelo na nulu. Posledice takvog scenarija ne bi mimoišle ni globalnu ekonomiju.
„Finansijska tržišta će reagovati brzo, a berze će osetiti udar”, upozorila je Lagardova.
Ranija prognoza MMF-a bila je da će američka ekonomija u 2013. imati stopu rasta od 2,1 odsto, prema 2,2 odsto koji se predviđaju za ovu godinu.
Opomena SAD sa vrha MMF-a došla je posle očiglednog zastoja u pregovorima predsednika Baraka Obame sa kongresnim liderima republikanaca koji imaju većinu u Predstavničkom domu, kao i sve jačeg uverenja da predsednik ovoga puta neće biti taj koji će da popusti. Posle osvajanja drugog mandata „Obama je drugačiji pregovarač”, konstatuje „Njujork tajms”. U Beloj kući je povučena „crvena linija”: predsednik neće prihvatiti nijedno rešenje u kojem neće biti dodatnog oporezivanja dva odsto najbogatijih Amerikanaca – onih koji (kao i on) zarađuju više od 250.000 dolara godišnje. Inače, predsednikova plata je 450.000.
Pogađanje sa republikancima se vodi o tri stavke: smanjenju deficita (povećanjem prihoda na jednoj i smanjivanjem rashoda na drugoj strani), uravnotežavanju budžeta u idućih 10 godina (za svaki budžetski dolar danas se pozajmljuje 40 centi) i podizanju limita za zaduživanje vlade koji će krajem godine ponovo udariti u zakonski plafon.
Obama je izneo svoj plan koji podrazumeva isticanje poreskih olakšica za bogate iz Bušove ere i povratak „Klintonovih” poreskih stopa za njihove prihode na 39 odsto (sa sadašnjih 35), što bi u idućih 10 godina budžetu donelo 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara. Na rashodnoj strani, Obama je za minimalno smanjivanje izdataka za socijalne programe.
Republikanci međutim ne pristaju na bilo kakvo dodatno oporezivanje: njihov protivpredlog (bez matematike koja „drži vodu”) jeste da se samo zatvore zakonske rupe, ali i da se na drugoj strani značajnije smanje izdaci za socijalne programe, „Mediker” (zdravstveno osiguranje za starije) i „socijalnu sigurnost” (penzije za najsiromašnije).
Poreske olakšice za srednju klasu, sve one koji žive od plate, ostale bi, dok bi u slučaju „fiskalne litice” njeni pripadnici državi morali da daju u proseku po 2.200 dolara više godišnje.
U Kongresu su ovim povodom iskopana dva rova: u jednom su republikanci, a u drugom Obamine demokrate. Predsednik šalje signale i da je spreman da sklizne preko „litice”, uveren da bi birači u tom slučaju politički kaznili republikance, na međuizborima za Kongres 2014.
Obama smatra da za svoju nepopustljivost ima i podršku birača, jer je u predizbornoj kampanji povećanje poreza za bogate i zadržavanje poreskog statusa kvo za srednju klasu isticao kao suštinske delove svog programa.
Republikanci su svesni rizika ako istraju na dogmi „nema većih poreza”, ali zasad nisu spremni da u ovoj partiji političkog pokera prvi trepnu.
-----------------------------------------------------------
Kongresmeni kao prodavci automobila
Vašington – Samo 10 odsto Amerikanaca poštenje i etičke standarde članova Kongresa ocenjuje kao „visoke”, nalaz je istraživanja koje je sprovela agencija „Galup”. Niži etički rejting (8 odsto), odnosno imidž najvećih prevaranata, ovde imaju samo prodavci automobila. Mnogo bolje su ocenjeni bankari (29 odsto), a najviše ocene iz etike dobile su medicinske sestre (85 odsto).
M. Mišić
objavljeno: 11.12.2012.
