Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2011, 14:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Podrška finansijskoj stabilnosti Srbije

VAŠINGTON -

Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je cilj novog finansijskog aranžmana koji je postigao sa Srbijom da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost zemlje tako što će joj se pružiti dodatne garancije protiv spoljnih rizika.

Izvršni odbor MMF-a je u četvrtak odobrio stend-baj aranžman Srbiji u iznosu od 1,1 milijardu evra, za koji je srpska vlada najavila da će ga tretirati kao aražman iz predostrožnosti, čija sredstva neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koristiti ako za to ne bude bilo potrebe, podseća se u saopštenju.

MMF ocenjuje da je Srbija samo delimično integrisana u regionalni lanac snabdevanja Evropske unije, ali da i te postojeće trgovinske veze, u slučaju ekonomskog usporavanja, mogu teško pogoditi srpski izvoz.

Za novi okvir fiskalne odgovornosti

S druge strane, komotan nivo deviznih rezervi Srbije, fleksibilan kurs i relativno bezbedni indikatori bankarskih fondova rizika, pružaju dobru prvu liniju odbrane.

Ipak, rizici prelivanja rizika iz regiona su visoki i relativno visok iznos aranžmana treba da ojača finansijske branike Srbije, navodi se u saopštenju.

MMF ističe da aranžman, takođe, treba da ustanovi novi okvir fiskalne odgovornosti u Srbiji.

U saopštenju se primećuje da je skupština usvojila, kako se navodi, populistički zakon o fiskalnoj decentralizaciji, koji je dodatne poreze, u visini od 1,25 odsto bruto domaćeg proizvoda, prebacio na lokalne vlasti, bez odgovarajućeg razvijanja odgovornosti.

To je učinjeno i pored izričitog protivljenja Fiskalnog saveta, što pokazuje da su nova fiskalna pravila i dalje izložena političkim izazovima.

Zbog toga aranžman služi kao oruđe rešenosti da se zaštiti okvir fiskalne odgovornosti, napominje MMF.

Što se tiče ublažavanja rizika po finansijsku stabilnost, aranžman pomaže razvoju lokanih finansijskih tržišta da bi se ojačale brane deviznog kursa i održala adekvatna likvidnost i bezbednost kapitala u bankarskom sistemu.

U slučaju lošeg scenarija, program bi verovatno morao da se prilagodi kako bi uključio komponente privatnog sektora, dodaje MMF.

U koordinaciji sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, program takođe nastoji da umekša ključna uska grla rasta, koristeći realistični pristup strukturalnim reformama u oblastima gde MMF ima ekspertizu i gde se može mobilisati kritična svojinska masa, naglašava u saopštenju MMF.

Vujović: Dobra vest, posao tek predstoji

Do nedavno vodeći ekonomista u Svetskoj banci Dušan Vujović, izjavio je danas da odluka MMF, da odobri Srbiji aranžman iz predostrožnosti, bez sumnje, predstavlja pozitivan znak i garantuje držanje budžetskog deficita u predviđenim okvirima, ali da rad na reformi fiskalne sfere u zemlji tek predstoji.

Vujović je ukazao da se u izjavi šefa misije MMF-a za Srbiju Alberta Jegera jasno naglašava da je za aranžman ključna potreba prilagođavanja Srbije u fiskalnoj sferi, pre svega kroz usvajanje rebalansa budžeta u dogovorenim okvirima, a zatim i kroz poštovanje fiskalnih pravila u realizaciji ovogodišnjeg i donošenju budžeta za narednu godinu.

Pored poštovanja ovih kratkoročnih budžetskih ciljeva, deo analitičke, reformske i političke energije mora da se usmeri na rešavanje dugoročnijih, strukturnih, problema u fiskalnoj sferi i široj oblasti upravljanja javnim resursima, ističe Vujović.

Jedino tako će se izbeći praksa, koja se ustalila poslednjih nekoliko godina, da nesrazmerno veliki deo energije odlazi na loše (ispolitizirano)

budžetsko planiranje i gotovo stalne rebalanse budžeta, tvrdi Vujović koji je i doktor ekonomskih nauka.

"Jedino tako ćemo znati šta i gde da sečemo kad mora i gde da usmeravamo nova sredstva kad se pojave", dodaje ekspert.

Saznanje da su suštinske reforme u upravljanju javnim resursima neophodne postoji već duže vreme. Pored Fiskalnog saveta formirana su i druga neophodna tela pri Vladi Srbije. Ono što još uvek nedostaje je politička volja da se to dovede do rezultata, ističe Vujović.

Prema njegovim rečima, neophodno je objediniti domaću i stranu pamet da bi konkretizovali predlozi za kvalitetnije upravljanje budžetom i svim drugim javnim resursima polazeći od naše stvarne situacije, predloga koji već postoje i dobrih iskustava u svetu.

"Naravno, najvažnije je da se ti predlozi politički usvoje na vladi i u parlamentu od strane svih stranaka. To je i najteži deo procesa reforme pošto izborni ciklusi i partijska borba često diktiraju drugačije ponašanje u skladu sa parcijalnim interesima, a na štetu zemlje u celini" primećuje Vujović.

Kad se jednom pređe ovaj politički Rubikon, sledi primena koja će, prema oceni Vujovića, omogućiti da se prate performanse pojedinačnih projekata, većih programa, budžeta u celini i celog javnog sektora koji još uvek čini lavovski deo srpske privrede. Jedino na toj osnovi će biti moguće eliminisati postojeće neefikasnosti i usmeriti ograničene javne resurse na ostvarivanje prioritetnih ciljeva.

Time će se na najbolji način eliminisati neopravdano partijsko i birokratsko arbitriranje na svim nivoima trošenja javnih sredstava i sprečiti loša praksa da stalno kaskamo za događajima uvereni da ispunjavamo nečije spolja nametnute uslove, tvrdi Vujović.

U takvom kontekstu će Fiskalni savet, koji je tek na početku rada, moći da ostvari svoju punu funkciju i signalizira i vladi i parlamentu koji prostor imaju za delovanje, kako se ne bi budila nerealna očekivanja. Uz pomoć pouzdanih analitičara i uvidom u međunarodnu praksu brzo bi se došlo do realne liste poboljšanja u budžetskom procesu i boljem praćenju performansi budžeta i upotrebe javnih sredstava , istakao je on.

"Moja poruka je da pravi rad u fiskalnoj sferi tek predstoji. Pored doprinosa Fiskalnog saveta i drugih specijalnih tela u vladi, presudna je politička volja da se reforma javnih finansija dovede do smislenog finala i da se obezbedi svestranačka podrška u Skupštini" , kazao je Vujović.

"Izborni ciklusi postoje svuda u svetu. Ali oni ne smeju da zaustave važne reforme. Treba mudrosti da se pored primene kratkoročnih mera koje traži Fond započinju dugoročne fiskalne reforme" , napomenuo je on.

Ove reforme se neće, ako ih budemo stalno odlagali, pomeriti s nulte tačke. Parcijalna, nezavršena, tranzicija je postala rak rana srpske privrede koja posebno boli u kriznim vremenima. To suštinski odvraća investitore i sužava perspektive razvoja", ukazao je Vujović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...