Izvor: Politika, 03.Apr.2013, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobi oružara jači od tragedije
Neuspeh napora da se posle ubistva 20 prvaka prošlog decembra u jednoj osnovnoj školi zaoštri kontrola prodaje oružja u SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kada je 14. decembra prošle godine u osnovnoj školi u Njutaunu, država Konektikat, jedan poremećeni dvadesetogodišnjak ubio 20 đaka prvaka u njihovim učionicama i sedmoro odraslih, u Americi je stvoren pokret za oštriju kontrolu prometa ličnog naoružanja. Ono što je međutim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tada izgledalo kao nacionalni konsenzus, za minula tri i po meseca je sasvim nestalo, pa će SAD i dalje ostati država sa do zuba naoružanim narodom.
Drugim rečima, nadjačali su „fundamentalisti Drugog amandmana”, zagovornici apsolutne slobode kupovine, posedovanja, nošenja, pa donekle i upotrebe pištolja i pušaka svih vrsta, uključujući i one jurišne namenjene profesionalnim vojnicima sa šaržerima velikog kapaciteta. Sve to ostaje u slobodnoj prodaji, sa veoma labavom ili nikakvom kontrolom, zavisno od lokalnih propisa.
Nisu pomogli ni apeli predsednika Obame koji je samo pre nedelju dana tražio da se ne zaborave nevine žrtve Njutauna, a za danas je najavljen njegov novi govor o ovoj temi. Inicijative u Kongresu da se usvoje neki federalni zakoni o proverama kupaca oružja, ili zabrani prometa šaržera velikog kapaciteta, takođe su zamrle.
Kampanja koju je poveo gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, političar koji je za stroži režim u ovoj oblasti, za koju je izdvojio 13 miliona dolara sopstvenih para, takođe ne daje rezultat. Njen cilj je ubeđivanje grupe senatora koji, u strahu da ako se priklone onima koji su za veću kontrolu prometa oružja neće biti reizabrani, odbijaju da podrže pomenute zakone.
Predstavnički dom na dnevni red ne stavlja zakone koji bi krijumčarenje oružja učinili federalnim prestupom, uveli dosledniju registraciju i proveru podobnosti kupaca i zabranili promet jurišnog oružja – s obrazloženjem da čeka da prvo prođu u Senatu.
U Senatu je NRA uspela da svojom kampanjom mnoge senatore, i demokrate i republikance, ubedi da će izgubiti podršku u svojim izbornim jedinicama ako ove zakone podrže.
Obama još ne priznaje poraz u ovoj inicijativi, ali političke realnosti mu ne daju gotovo nikakve izglede da nešto pomeri, što praktično znači da je NRA – „Nešenel rajfl asosiješn” – moćni lobi naoružavanja odneo još jednu pobedu.
Objašnjenje za odsustvo sveameričkog konsenzusa da se uvede nešto što se u drugim zapadnim demokratijama smatra sasvim normalnim, jesu istorija i kultura Amerike, ali i neke činjenice druge vrste.
Poput one da su žrtve vatrenog oružja ovde najviše Afroamerikanci koji su samo 12 odsto svih Amerikanaca. Prema statistici koju je 24. marta objavio „Vašington post”, stopa ubistava u kojima su žrtve crnci je 151 na milion stanovnika, a samo 15 kad je reč o belcima.
Zbog toga je za oštriju kontrolu prodaje oružja 78 odsto Afroamerikanaca i samo 48 odsto belaca.
Prema podacima grupe „Gradonačelnici protiv ilegalnog oružja” koju je osnovao upravo Majkl Blumberg, 98 odsto Amerikanaca živi na 15 kilometara od najbliže prodavnice ličnog naoružanja. Federalne dozvole za prodaju ove robe ima 58.344 radnje, što je oko četiri puta više nego što u Americi ima popularnih „Mekdonalds” restorana brze hrane.
Lakše je dakle kupiti pištolj nego „big-mek”.
Izvesno ohrabrenje donela je najnovija vest da će parlament Konektikata, pod uticajem tragedije u Njutaunu, doneti dosad najstroži zakon o prometu oružja u zemlji, koji predviđa zabranu prodaje šaržera sa više od 10 metaka, registraciju onih koji su već kupljeni, uvodi univerzalnu proveru kupaca i na listu zabranjenih stavlja više od 100 vrsta oružja.
Ali da to neće biti primer koji će da slede i drugi, potvrdio je propis koji je upravo usvojio savet male varoši Nelson, oko 80 kilometara od Atlante u državi Džordžiji, po kojem svako domaćinstvo mora da ima bar po jedan pištolj ili pušku, u cilju „zaštite, bezbednosti i opšte dobrobiti grada i njegovih stanovnika”.
Milan Mišić
objavljeno: 03.04.2013.
