Izvor: RTS, 15.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri G20 za podršku privredi
Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu, na samitu u Vašingtonu, složili su se da je potrebno preduzeti budžetske i monetarne mere koje bi podržavale rast svetske privrede. Rok za konkretne predloge 31.mart.
Lideri G20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa ekonomijama u usponu odredili su 31. mart sledeće godine kao rok svojim ministrima finansija da donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tržišta, javljaju francuski mediji sa samita u Vašingtonu.
Šefovi država velikih industrijskih sila i zemalja u razvoju, tražiće od ministara finansija da "rade ne predlozima i preporukama koji treba da budu formulisani do 31. marta". Prema izvorima francuskih medija, ministri finansija treba da donesu i listu finansijskih institucija koje mogu da dovedu u pitanje čitav međunarodni finansijski sistem ukoliko zapadnu u teškoće.
Barak Obama pozvao Kongres da odobri isplatu dela sredstava iz plana za oporavak ekonomije. Kongres sledeće nedelje razmatra posledice finansijske krize.
Novoizabrani predsednik SAD naglasio je da se ne sme dozvoliti odlaganje pomoći za milion nezaposlenih Amerikanaca koji će izgubiti socijalnu pomoć krajem ove godine.
Učesnici samita složili su se da je potrebno preduzeti budžetske i monetarne mere koje bi podržavale rast svetske privrede, a prema nacrtu završenog dokumenta jedna od predviđenih mera je i smanjenje kamatnih stopa.
Samit u Vašingtonu prvi je tog formata od skupa u Breton-Vudsu 1944. godine, na kojem su udareni temelji posleratne svetske ekonomije.
U nacionalnom muzeju graditeljstva u Vašingtonu okupili su se predstavnici zemalja koje čine 85 odsto svetske ekonomije.
Uz sedam industrijski najrazvijenijih država, skupu prvi put ravnopravno prisustvuju lideri novih ekonomskih džinova, Rusije, Kine, Indije i Brazila, Saudijske Arabije, lideri Meksika, Argentine, Australije, Turske, Južne Afrike, predstavnici Ujedinjenih nacija i svetskih finansijskih institucija.
Tokom petočasovnog sastanka iza zatvorenih vrata, svetski moćnici pokušavaju da se dogovore o strategiji za suzbijanje najgore finansijske krize od 30.tih godina prošlog veka.
Domaćin samita, Džordž Buš, uzdržani je optimista. Kaže da problem nije nastao preko noći, pa ne može ni da se reši preko noći.
" Zadovoljan sam postignutim napretkom i predlozima iznetim u diskusiji koji treba da spreče da se ovakva kriza ponovi. Raduje me što su lideri potvrdili da stoje iza principa otvorenog tržišta i slobodne trgovine. Međutim, jedna od opasnosti ove krize jeste to što neke zemlje počinju da primenjuju protekcionističke mere. Očigledno, kriza nije okončana. Pred nama je još mnogo posla", kaže Buš.
Francuski predsednik Sarkozi smatra da je samit prilika za postavljanje kapitalizma na nove temelje.
Britanski premijer poziva na reformu 60 godina starog monetarnog sistema, snižavanje kamatnih stopa i stimulativne fiskalne mere.
Kancelarka Nemačke, najmoćnije evropske ekonomije koja je zapala u recesiju, očekuje konsenzus oko 50 mera, čija se primena očekuje do marta 2009. godine.
"Finansijski samit usvojiće akcioni plan kako bi se pokazalo da međunarodna zajednica ima kapacitet da deluje. Postoji snažna volja da se osigura da se ovakva kriza ne ponovi i da se što pre oživi svetska ekonomija", kaže Angela Merkel.
Samitu prisustvuju i savetnici novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame, bivši državni sekretar Medlin Olbrajt i kongresmen Džimi Lič.
Japan nudi 100 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu za pomoć zamljama u razvoju.
Rasprava kongresmena
Ove nedelje nastavljena je nestabilnost na tržištima a stopa nezaposlenosti dostigla je najviši nivo od 11. septembra 2001. Već deset meseci raste nezaposlenost, oko milion i 200 hiljada ljudi ostalo je bez radnih mesta, najviše u autoindustriji.
U američkom Kongresu već danima traje žestoka rasprava oko pomoći posrnulim finansijskim institucijama.
Kongresmeni traže detalje o ogromnim prihodima investitora, koji su zaradili milijarde dolara ulažući na berzama tokom kreditne krize.
Upozorenja na opasnosti od recesije
Predstavnici zemalja u usponu su, međutim, upozorili da ima još malo vremena da se spreči veća ekonomska šteta od krize na kreditnom tržištu koja je počela pre 17 meseci.
"Ukoliko ne preduzmemo brzu akciju, reskiramno da uđemo u depresiju", izjavio je brazilski ministar finansija Gvido Mantega.
Predstavnik Indije Montek Sing Aluvalia je, pak, ukazao na potrebu da zemlje u usponu ubrizgaju velike sume državnoig novca u svoje ekonomije.
"Ako smo suočeni sa najozbiljnijom krizom u svetskoj ekonomiji od vremena Velike depresije, moramo da preduzmemo mnogo neortodoksnih i neuobičajenih koraka", rekao je on.
Predstavnici Kine, Južne Koreje i Japana su na samitu saopštili da razmatraju razne korake, uključujući razmenu valuta, kojima bi ojačali regionalnu odbranu od globalne finansijske krize.
Evropski lideri su, pak, u izjavama pred polazak u Vašington, ocenili da sve dublja finansijska kriza pokazuje zašto su neophodna strožija tržišna pravila da se zauzda liberalni kapitalizam.
Najdalje je otišao britanski premijer Gordon Braun, koji je pozvao na reformu 60 godina starog monetarnog sistema, nazvanog sistemom iz Breton vudsa, po mestu gde je ustavnolvjen, kako bi se izašlo u susret novoj globalnoj ekonomiji, u kojoj se "kapital kreće brzinom munje preko granica".
O značaju zemalja učesnica govori i podatak da zemlje iz te grupe predstavljaju 85 odsto svetske ekonomije.
Čaves: Gubljenje vremena
Predsednik Venecuele Ugo Čaves ocenio je da je samit svetskih lidera u Vašingtonu gubljenje vremena jer na njemu nisu zastupljene siromašne zemlje, već samo one koje su i doprinele nastanku krize.
"Zaista, ne znam šta će oni uraditi u Vašingtonu, ali treba kriviti domaćina. Samo će bez veze trošiti njihovo vreme", prokomentarisao je Čaves susret 20 najrazvijenijih zemalja u Vašingtonu.
Predsednik Venecuele najavio je da planira da sazove sastanak lidera malih i nerazvijenih država, koji će biti neka vrsta alternative sastanku koji se sutra i prekosutra održava u Vašingtonu.
