Izvor: Večernje novosti, 20.Jul.2015, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kubanski rum u ambasadi u Vašingtonu

TAČNO u podne je, posle skoro pet i po decenija, okončan hladni rat SAD i Kube, kada se zastava ostrvske države zavijorila nadomak Bele kuće na ambasadi u Vašingtonu, a u Havani američke "zvezde i pruge" postavljene ispred diplomatskog predstavništva SAD. Prethodno je, u noći između nedelje i ponedeljka stupio na snagu sporazum kojim su diplomatske misije prerasle u potpune ambasade, prvi put od 1961. godine. U još jednom istorijskom gestu, državni sekretar SAD Džon Keri je u ponedeljak >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << primio kubanskog kolegu Bruna Rodrigeza. On je prethodno predsedavao ceremoniji obeležavanja proširenja kubanske misije u punu ambasadu koju je prenosila državna TV Kube. Usledio je prijem za oko 500 zvanica, obilno zaliven čuvenim kubanskim rumom. Američko slavlje u Havani će sačekati do avgusta, kada američki državni sekretar Džon Keri putije na otvaranje ambasade SAD na Kubi. Biće to najviši zvaničnik SAD koji će posetiti Havanu od 1959. godine, kada je Fidel Kastro preuzeo vlast na ostrvu, a diktator Fuhencio Batista pobegao sa Kube. Zbližavanje dve zemlje je počelo prošlog 17. decembra, a do obnavljanja diplomatskih odnosa došlo je samo sedam meseci kasnije. Od ponedeljka su kubanske vlasti u Havani povukle kordon bezbednosti koji je okruživao američku diplomatsku misiju u Havani. Kubanski i američki šefovi interesnih sekcija postaće otpravnici poslova dok ne budu imenovani ambasadori. Odnosi SAD i Kube su počeli da se kvare, pošto je Kuba 1960. godine nacionalizovala rafineriju nafte, u vlasništvu SAD, pošto je odbila da prerađuje sovjetsku naftu. Uskoro je izvršena eksproprijacija i svih drugih američkih firmi.OSTAJE KOČNICA EMBARGA Američki trgovinski embargo i stanje ljudskih prava na Kubi su i dalje teme koje blokiraju normalizaciju odnosa dveju zemalja. Američki predsednik Barak Obama je ublažio putne restrikcije za Amerikance kubanskog porekla, ali biće potreban pristanak Kongresa, u kom dominiraju opozicioni republikanci, pre nego što se ukine embargo, a Amerikancima se otvori put da zaplešu salsu na ulicama Havane. SAD su u oktobru 1960. godine proglasile embargo na najveći deo izvoza na Kubu, a prekidanje diplomatskih odnosa počelo je u januaru 1961. godine. Tri meseca kasnije, Kastro je proglasio Kubu za socijalističku zemlju, dan pre nego što je izvršena invazija u Zaliv svinja, kojom su SAD pokušale da sruše Kastra. Od tada su američki agenti više puta bezuspešno pokušavali da ubiju kubanskog lidera. Švajcarske diplomate su preuzele održavanje bivše Ambasade SAD i rezidencije ambasadora u Havani. Tokom kratkog perioda poboljšanja odnosa 1977. godine, u vreme američkog predsednika Kartera, Kuba i SAD su otvorile interesne sekcije u bivšim ambasadama. To je omogućavalo hladnoratovskim neprijateljima diplomatske kontakte bez zvaničnog uspostavljanja odnosa. Sa 51 Amerikancem i 300 zaposlenih Kubanaca, američka interesna sekcija u Havani je jedna od najvećih diplomatskih misija SAD. Kubanski lider Fidel Kastro nazivao je sekciju "leglom špijuna" i često organizovao masovne marševe protiv američke politike. Amerikanci su tvrdili da oko tri do četiri hiljade Kubanaca prati njihovo osoblje na Kubi. Kubanske diplomate u SAD tvrdile su isto za Amerikance. Uprkos sukobima poslednjih godina SAD i Kuba su pojačale saradnju u borbi protiv šverca droge, presretanja migranata i u ekologiji.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Večernje novosti...