Izvor: Politika, 29.Sep.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kongres i cipele
Iako novi tonovi ne potiru stare razlike, činjenica da su Vašington i Teheran uspostavili kontakt na najvišem nivou posle 34 godine najžešćih sukoba i međusobnih optužbi zaslužuje da bude nazvana istorijskom.
Ni Baraku Obami ni Hasanu Ruhaniju na tom putu „sveobuhvatnog rešenja” za smanjenje tenzije zbog spornog iranskog nuklearnog programa neće biti lako.
Ruhani je obezbedio podršku Vrhovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vođe, ajatolaha Ali Hamneija, koji po tradiciji iza novog predsednika stoji neke dve godine – čak i kada se s njim ne slaže. Ali cipele koje su prema Ruhaniju letele na putu od aerodroma Mehrabad, izraz najvećeg poniženja među muslimanima, i povici „Marg bar Amerika”, Smrt Americi, prvi su signal otpora na koje će njegova diplomatija nailaziti unutar tvrdokornog establišmenta kojim dominira moćna Revolucionarna garda.
Uticajni jevrejski lobi je, uz podršku Izraela, već ispoljio ogromno nezadovoljstvo bilo kakvom komunikacijom sa Iranom koji se smatra „egzistencijalnom pretnjom” jevrejskoj državi. Obamu na tu temu takođe čekaju „cipele” u Kongresu. Konzervativne monarhije Zaliva, iz svog razloga, takođe upozoravaju da je svaka diplomatija sa Teheranom unapred osuđena na propast.
I Obama i Ruhani se svega ovoga svakako bili svesni pre nego što je američki predsednik uzeo telefon, odnosno pre nego što je iranski predsednik krenuo za Njujork sa pripremljenim govorom na Generalnoj skupštini UN.
Prvi korak ka istoriji je napravljen, ali još je dug put. Umekšana retorika ne znači da će dve strane lako prebroditi – ako uopšte prebrode – ozbiljne političke i ideološke razlike, poglede na svet.
Ruhani se nije ustezao da ih prećuti, Obama ih je takođe jasno naznačio. Što je dobro jer nagoveštava obostrani realizam.
Pokušaj proboja na američko-iranskom frontu je vest koju je najveći deo sveta dugo priželjkivao. Iran je, posebno od vremena invazije SAD na Irak 2003, kada je Iran postao neprikosnovena regionalna sila.
Bez Irana nema mira u regionu pritisnutom svetskim i lokalnim rivalstvima, pretnjama bombardovanjem, rastućom islamizacijom, narastanjem sunitsko-šiitskog konflikta, nesagledivim efektima Arapskog proleća.
Ispostavlja se da je čak i prvi nagoveštaj rešenja problema spornog iranskog nuklearnog programa odmah omogućio jednoglasnu saglasnost velikih sila oko rezolucije o sirijskom hemijskom oružju i programu njegovog uništavanja.
Od vremena iranske Islamske revolucije 1979. i prekida diplomatskih odnosa Vašingtona i Teherana zbog krize sa američkim taocima, neprijateljstvo i izolacija definisali su međusobne stavove. Otvara se šansa da se to promeni.
Ni Obama ni Ruhani neće moći da idu predaleko, ali su krenuli u prevazilaženje dubokog međusobnog nepoverenja: Da li Iran sprema atomsku bombu kojom želi da uništi Izrael, Da li Zapad hoće po svaku cenu da sruši vlast ajatolaha?
Predsednici Amerike i Irana pokušaće da izbegnu ekstreme.
Boško Jakšić
objavljeno: 29/09/2013
