Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Avg.2011, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolekcionar veruje da je Buč Kasidi preživeo obračun
ŠAJEN -
Jedan kolekcionar starih knjiga veruje da je Buč Kasidi, odmetnik Divljeg zapada za koga mnogi istoričari veruju da je ubijen u Boliviji 1908. godine, preživeo tu bitku, doživeo duboku starost u Vašingtonu i napisao autobiografiju o tome.
Kolekcionar iz Jute Brent Ešvort tvrdi da je nabavio rukopis sa dokazima koji bi mogli da potkrepe tu teoriju, preneo je AP. Rukopis od 200 strana pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "Nepobedivi bandit: Priča o Buču Kasidiju" iz 1934. godine duplo je duži od novele istog naziva koju je napisao Vilijam T. Filips koji je umro 1937. godine.
Ešvort i autor iz Montane Leri Pointer tvrde, pozivajući se na detalje koje je samo Kesidi mogao da zna, da je otkriveni tekst najbolji dokaz do sada da je "Nepobedivi bandit" autobiografija a ne biografija i da je Filips u stvari legendarni odmetnik.
Drugi, međutim, nisu baš uvereni u to.
"To je totalna budalaština", rekao je Kasidijev istoričar Den Bak. "Tekst nema nikakve veze sa stvarnim životom Buča Kasidija".
Istoričari se manje više slažu da je Kasidi rođen kao Robert Liroj Parker 1866. godine u Juti, kao najstarije od 13. dece u jednoj mormonskoj porodici. Prvu banku opljačkao je 1889. godine i sa stočarima se krio u severnom Vajomingu odakle je pobegao pre rata bogatih rančera i siromašnih farmera u okrugu Džonson 1892. godine.
Zbog krađe konja proveo je godinu i po dana u zatvoru u Laramiju. Narednih 20 godina on i njegova Divlja horda su pljačkali banke i vozove širom zapadne i Južne Amerike.
Pisac "Nepobedivog bandita" tvrdi da je znao Kasidija još iz detinjstva i da nikada nije upoznao "hrabrijeg i boljeg čoveka".
On je priznao da je izmenio imena ljudi i mesta, ali se neki detalji do najsitnijih pojedinosti uklapaju u Kasidijev život da je nemoguće da ih je neko drugi naveo, smatra Ešvort.
Neki od tih detalja su susret sudije i Kasidija u zatvoru 1895. godine kada je sudija pokušao da se pomiri sa Kasidijem i zatraži pomilovanje od guvernera. Ponuda je propala jer je Kasidi odbio da se rukuje sa sudijom.
"Odmah da ti kažem da ću sa tobom poravnati račune, makar mi to bilo poslednje", Kasidi je navodno rekao tom prilikom.
U državnim arhivima Vajominga nalazi se pismo iz 1895. godine koje je napisao sudija koji je osudio Kasidija. U pismu se navodi da je Kasidi bio ljut i da nije prihvatao "prijateljske napore" drugog sudije koji ga je posetio u zatvoru.
"Ko bi se još sećao takvih detalja - o rukovanju u zatvoru u Vajomingu 1895. godine", rekao je Pointer.
Kako bi pokušali da utvrde istinu o dešavanjima u Boliviji, istoričar Bak i njegova supruga En Medovs pomogli su 1991. godine u iskopavanju groba u San Visenteu gde je navodno pokopan Buč i njegov prijatelj Sandens Kid.
DNK analizom je utvrđeno da pronađene kosti ne pripadaju odmetnicima. Bak, međutim veruje da su dvojica odmetnika zaista poginuli u sukobu sa bolivijskom konjicom 1908. godine.
Kraj Filipsove biografije Kasidija dostojan je nekog holivudskog hita. Opkoljeni, Buč i Sandens se brane sakriveni u vozu. Sandens gine ali Buč beži u Evropu. U Francuskoj menja lični opis i planira povratak u SAD gde bi se sreo sa starom devojkom iz Vajominga.
Autor knjige Filips se prvi put pominje 1908. godine kada se venčao sa Gertrudom Lajvsej u Mičigenu, nekoliko meseci pre puškaranja u Boliviji.
Par se potom seli u Skopejn gde Filips svojim najbližim prijateljima otkriva da je on u stvari poznati odmetnik. Filipsov usvojeni sin Vilijam Filips veruje da je njegov očuh bio Buč Kasidi, rekao je Pointer koji ga je intervjuisao tokom 1970ih.
Posle smrti svog muža 1938. godine, Gertruda Filips je rekla da su ona i njen suprug poznavali Kasidija ali da Filips nije bio on. Budući da je Filips kremiran, nemoguće je DNK analizom utvrditi da li je on Kasidi ili nije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
