Izvor: Politika, 16.Apr.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga koju Vašington nije umeo da pročita
Odlazak Eduarda Galeana, urugvajskog pisca i jednog od najcenjenijih levičarskih intelektualaca, autora knjige koju je Ugo Čaves poklonio Obami na početku njegovog mandata
Kultni intelektualac levičarske orijentacije, urugvajski pisac Eduardo Galeano preminuo je u ponedeljak u svom rodnom gradu Montevideu, dan pošto su se na marginama samita Organizacije američkih država (OAD) u Panami sastali i razgovarali predsednik SAD Barak Obama i predsednik Kube Raul Kastro. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U anglosaksonsku orbitu, ovog pisca, dobro znanog Latinoamerikancima i mnogim Evropljanima levog opredeljenja, ubacio je na Petom samitu OAD-a tadašnji predsednik Venecuele i lider bolivarskog puta u socijalizam Ugo Čaves. On je pre šest godina, prišavši da se pozdravi sa novim predsednikom SAD Barakom Obamom, iskoristio priliku da mu pokloni „Bibliju latinoameričke levice”, knjigu Eduarda Galeana „Otvorene vene Latinske Amerike”. Čaves je preporučio novom predsedniku Amerike da pročita ovu knjigu kako bi bolje razumeo koliko su bogatstva SAD iznele iz Latinske Amerike i koliko su je unazadile svojom svesrdnom podrškom vojnim diktaturama.
Ne zna se da li je Obama ikada pročitao „latinoameričku Bibliju”, jer mu je Čaves poklonio primerak na španskom jeziku, iako je ona davno pre toga prevedena na engleski. Ali su se „Otvorene vene Latinske Amerike” posle toga preko noći sa šezdesethiljaditog mesta vinule među deset najprodavanijih knjiga u SAD. Amerikanci su toliko bili zainteresovani za Galeana, da je u megaknjižarama u SAD, gde može da se kupi apsolutno svako štivo, pa i „Kapital” Karla Marksa, postalo nemoguće pronaći bilo šta od ovog pisca, a kamoli „Otvorene vene”.
Obama je pomalo zbunjen primio poklon od Čavesa, koji se prethodno istakao prozivajući Džordža Buša sa govornice Ujedinjenih nacija i nazivajući Obaminog prethodnika đavolom. Podnaslov Galeanovog bestselera „Pet vekova pljačke jednog kontinenta” još bolje objašnjava „šta je pisac hteo da kaže”, a prva rečenica danas je aktuelnija nego ikad:
„Podela rada među nacijama jeste u tome da su se jedni specijalizovali za pobeđivanje, a drugi su se usavršili za gubljenje.”
Do samog kraja Galeano je govorio i pisao o kapitalizmu, a njegove dijagnoze prenosili su s vremena na vreme najuticajniji svetski listovi – od „Njujork tajmsa, preko londonskog „Gardijana”, do pariskog „Monda” i madridskog „Paisa”.
Ostale su zabeležene njegove reči o evropskoj krizi i političarima na vlasti koji traže žrtvovanje isključivo stanovništva da bi se ona prevladala.
„To je sistematski plan na planetarnom nivou da se na đubrište bace dva veka borbe za osvajanje radničkih prava i socijalnih beneficija”, rekao je pre neku godinu, osvrćući se na nametnutu rigoroznu štednju, ukidanje škola i bolnica i zakidanje prava iz radnog odnosa u Španiji. Sa druge strane, „bankari su prouzrokovali ovu katastrofu, a oni su i dalje glavni pljačkaši banaka, uz rekompenzaciju stotina miliona evra koje im plaćaju kao odštetu iz džepova osiromašenog stanovništva”.
Do kraja je ostao levičar, ali nije bio dogmata, pa je za dugovečnost kapitalizma krivio i socijaliste.
„Kapitalizam se u velikoj meri pothranjuje gubitkom ugleda alternativnih sistema. Pojmu socijalizma ispražnjeno je značenje zbog birokratije koja ga je zloupotrebila u ime naroda i zbog socijaldemokratije koja je u njegovo ime modernizovala imidž kapitalizma”, rekao je između ostalog u intervjuu za „Politiku” pre šest godina.
Smejao se kad su ga svake dve-tri godine zvali na sahranu kapitalizma.
„Znamo da će sistem koji privatizuje zaradu, ali velikodušno socijalizuje svoje gubitke i još nas pri tome ubeđuje da je to filantropija, živeti sedam života.”
Galeana su dok ga opaka bolest nije skrhala sa radošću dočekivali književni i alternativni politički kružoci širom Evrope i Severne Amerike. Njegovoj popularnosti nije ništa naškodilo ni to što je za svoje rano delo „Otvorene vene...” pre neku godinu rekao da ga je napisao bez dovoljno znanja o političkoj ekonomiji, što su na udarnim stranicama preneli mnogi zapadni mediji.
Državnici iz cele Latinske Amerike izrazili su žaljenje zbog odlaska Eduarda Galeana, a grčki premijer Aleksis Cipras napisao je da je Galeanova smrt „pogodila svakog građanina Evrope”.
Samo pre nedelju dana Galeano je potpisao peticiju upućenu Vašingtonu, u kojoj se protestuje zbog toga što je jedan broj venecuelanskih političara proglašen opasnim za bezbednost SAD. Tako se krug oko ovog latinoameričkog mislioca zatvorio: u Americi je postao poznat zahvaljujući daru koji je Ugo Čaves poklonio Obami, a otišao je na onaj svet zato što Vašington nije umeo da pročita njegovu knjigu.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 16.04.2015.
Pogledaj vesti o: Vašington
