Izvor: Politika, 02.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Keri: Prisluškivanje nekad išlo predaleko
Obamina vlada smiruje gnev u domaćoj i stranoj javnosti, ali i među internet kompanijama sa kojima sarađuje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Zato što nije ispoštovala prvo pravilo špijuniranja, jednog od najstarijih zanata civilizacije – ne budi uhvaćen – Amerika je sada prinuđena da gasi vatru i smiruje gnev na više frontova: u domaćoj i stranoj javnosti, među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saveznicima, ali i onaj njenih internet kompanija. Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da je u nekim slučajevima američka špijunaža preterala, što je priznanje Vašingtona koje je bez presedana.
„Uveravam vas da nedužni ljudi nisu snosili nikakve posledice, ali je bilo pokušaja da se prikupe informacije”, rekao je Keri uključivši u video-konferenciju u Londonu. „Da, u nekim slučajevima, otišlo se predaleko. Naš predsednik je odlučan da se to razjasni tako da niko neće imati osećaj da je zloupotrebljen.”
Ako su prva otkrića Edvarda Sonudena proizvela ogromnu političku štetu, najnovije – da se američke Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) tajno priključila na optičke kablove kojima „Gugl” i „Jahu” povezuju svoje globalne centre – konačno je udarila u osetljiv živac biznisa. Tehnološke kompanije nisu bile srećne ni zbog toga što su svojim korisnicima morale da objašnjavaju kako su ih na saradnju sa tajnim službama prinudili zakon i nalozi tajnog suda, a sada se pokazalo da su apetiti NSA mnogo veći – da njihove korisnike špijunira i bez formalnih odobrenja.
Prema prvim procenama, američki internet džinovi „Gugl”, „Fejsbuk”, „Jahu”, „Tviter” i ostali zbog ovoga mogu da pretrpe direktnu štetu koja se prema prvim procenama meri desetinama milijardi. Ona posredna bi mogla da bude još veća: nju bi donelo stavljanje njihovog globalnog, dosad uglavnom nesputanog globalnog poslovanja pod nacionalnu ili regionalnu kontrolu.
Evropski parlament je već (22. oktobra) odobrio dva predloga Evropske komisije, koja su namenjena zaštiti digitalne privatnosti u okviru EU. Te mere su američke kompanije nastojale da spreče ili bar razvodne intenzivnim lobiranjem, ali su novi slučajevi hvatanja NSA sa prstima u „internet pekmezu” te napore minirali.
Pomenute reforme Evropljanima bi garantovale takozvano pravo na zaborav – kompanije koje pružaju digitalne usluge imale bi obavezu da na zahtev korisnika brišu podatke o njegovim aktivnostima na internet mreži. Povrh toga, taj zahtev bi morale da proslede i svojim partnerima koje te podatke koriste za svoje svrhe, što je inače raširena praksa.
Poslovni model „Gugla” i ostalih zasniva se, naime, na istoj stvari za koju optužuju NSA – na eksploataciji podataka o internet komunikacijama svojih korisnika. Sve što radimo onlajn prolazi kroz kapiju nekog internet operatera, koji to automatski evidentira i uz pomoć složenih algoritama sačinjava dosije naših sklonosti, navika, interesovanja, adrese i podatke o našim kontaktima i slično, što se potom komercijalno eksploatiše prodajom tog materijala oglašivačima i „monetizuje” na još mnogo načina.
Predložena evropska regulativa dala bi korisnicima kontrolu nad ovim procesom, zahtevajući da internet kompanije dobiju njihovu formalnu dozvolu za ovakvo profilisanje. Tako nešto, doduše, dobijaju i sada našim prihvatanjem teško razumljivih „uslova korišćenja” koje malo ko čita – ali bi po novom taj pristanak morao da bude i zatražen i dat sasvim eksplicitno.
Takođe, mnoge države najavljuju da će slediti primer Brazila (takođe žrtve neumerenog špijuniranja NSA), gde je najavljeno da će internet kompanije zakonom biti obavezane da traže dozvolu da podatke prikupljene u zemlji drugima ustupaju samo uz odobrenje nekog lokalnog regulatornog tela. Nešto slično sadrže i evropski predlozi, što bi moglo da u dogledno vreme sasvim promeni temelje internet ekonomije u kojoj su glavni igrači američki tehnološki džinovi i gurne ih u poslovnu krizu.
Što se političke cene NSA neumerenosti tiče, tekući gnev saveznika će verovatno proći, ali dugoročna šteta teško da će biti brzo sanirana.
Prvi udar na interese SAD jeste komplikovanje trgovinskih pregovara sa EU, čiji je ishod – eliminisanje trgovinskih barijera i demontiranje postojeće regulative – ovde priželjkivan kao doping za američke trgovinske bilanse i ekonomske indikatore u celini.
Drugo, Amerika je posle najnovijih otkrića svakako izgubila pravo da prstom ukazuje na Kinu kao najvećeg hakera u internet prostoru. Amerika je u stvari žrtva viška sopstvenog samopouzdanja. U kreiranju svoje obaveštajne strategije ona se polakomila da iskoristi sve nove mogućnosti za špijuniranje koje je donela svestrana primena interneta, previđajući da su dramatično porasle i mogućnosti otkrivanja tih aktivnosti, što su uverljivo demonstrirali Bredli Mening i Edvard Snouden.
To je sasvim iskreno priznao i šef svih američkih obaveštajaca Džejms Klaper: „Obaveštajni rad je zasnovan na premisi da se obavlja tajno. Mi nismo računali s tim da će to biti izneto u novinama.”
------------------------------------------------------------
Indonezija zabrinuta
Džakarta – Indonežansko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je juče Grega Morijartija, australijskog ambasadora u Džakarti, da razjasni informacije iz dokumenta Edvarda Snoudena, objavljene u „Sidnej morning heraldu” o tome da je njegova ambasada bila iskorišćena za američke špijunske operacije, prenosi Tanjug. Indonežanski ministar inostranih poslova Marti Natalegava je nakon razgovora s australijskom koleginicom Džuli Bišop u Pertu rekao da je njegova vlada očigledno veoma zabrinuta. „Pre svega, radi se o poverenju”, istakao je Natalegava.
------------------------------------------------------------
Medvedev: Američko „cinično špijuniranje”
Moskva – SAD su suočene sa teškim zadatkom popravke štete koju su pretrpele zbog optužbi da su špijunirale lidere savezničkih zemalja, smatra ruski premijer Dmitrij Medvedev, prenosi Tanjug. „Nije baš prijatno kad vas špijuniraju... pa su lideri ljuti. I ja ih razumem”, rekao je Medvedev u intervjuu Rojtersu, dodavši da špijunaža nije neuobičajena, ali „ako se pretpostavi da nije učinjena na apsolutno ciničan način”. „Da li situacija može da se smiri? Mislim da je to moguće. Ali, da budem iskren, nikakva ubeđivanja i obećanja ovde ne mogu pomoći. Šta možeš da kažeš u ovakvoj situaciji: ’Izvinite, nećemo to više raditi’ ili ’Nećemo pokušavati da vas prisluškujemo’. Niko u to neće poverovati.”
Milan Mišić
objavljeno: 02.11.2013.
.jpg)
