Izvor: Politika, 22.Sep.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapučino sa pištoljem
Kako je poznati lanac kafea uvučen u nacionalnu debatu o oružju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sredinom prošle nedelje u vodećim dnevnicima osvanuo je oglas od cele strane „Starbaksa”, vodećeg ovdašnjeg i svetskog lanca kafea u čijim se lokalima, pored zaista širokog asortimana kafe, nude i čajevi, osvežavajuća pića, sendviči, kolači, peciva – i besplatna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << internet veza. Alkohola nema.
U svako doba dana bar polovina gostiju je, uz kafu, zagledana u ekrane svojih laptopa ili telefona, a poslednjih meseci učestali su i gosti sa nešto drugačijom opremom: sa za pojas zadenutim pištoljima. „Starbaks” je inače počeo kao pržionica i prodavnica kafe 1971. na zapadnoj obali Amerike, u Sijetlu, da bi danas imao 21.000 lokala u više od 60 zemalja i godišnji prihod od 13 milijardi dolara. Dakle, zaista veliki biznis.
Pomenuti oglas koji je u stvari otvoreno pismo Hauarda Šulca, glavnog direktora kompanije koja je danas otvoreno akcionarskog društvo, mušterijama u Americi, gde je danas oko 13.000 „Starbaks” kafea – i američkoj javnosti.
U njemu se obrazlaže zaokret u odnosima prema jednom delu patrona. Ne onima koji kupe jednu kafu i onda je „cede” i po nekoliko sati, dok surfuju internetom, nego onim drugima, koji uz kafu (ili kapučino) – šta piju nije u ovom slučaju bitno – pokazuju svoje oružje, na način koji je u američkoj istoriji već viđen: u salunima Divljeg zapada.
Direktor Šulc je pažljivo formulisao svaku rečenicu svoje poslanice, nastojeći da nikog ne povredi, ali i da se, u ime kompanije odredi. „Želeo bih da naglasim da se ’Starbaks’ ne bavi politikom i da kao kompanija mi nismo ni za oružje ni protiv njega.
U poslednjih nekoliko meseci bilo je međutim nekoliko epizoda koje su nas dovele u poziciju da dobro razmislimo i razmotrimo pitanje pokazivanja oružja u našim lokalima.”
Pismo-oglas je objavljeno samo dva dana posle novog masovnog ubistva vatrenim oružjem, ovoga puta u prestonici, Vašingtonu, kada je jedan bivši vojnik u mornaričkoj bazi iz zasada nepoznatih razloga ubio 12 ljudi, da bi na kraju i sam bio ubijen od strane policije.
U „Starbaksu” je međutim objašnjeno da njihovo obraćanje ljubiteljima kafe nema veze sa tim događajem, već sa činjenicom da su njihovi lokali ove godine postali poligon za sučeljavanje zagovornika i protivnika oružja, koje je ovde dostupno i sveprisutno na način koji danas na ovoj planeti nema pandana.
Zemlja ima više prodavnica oružja nego „Starbaks” lokala. Broj kratkih i dugih cevi u rukama civila je skoro isti (između 270 i 310 miliona) kao i broj stanovnika (danas 316 miliona).
Posedovanje oružja je ovde pravom zagarantovano Drugim ustavnim amandmanom, ili bolje veoma liberalnim tumačenjem njegovog teksta donetog u drugim prilikama i sa sasvim drugačijom svrhom.
Kako god bilo, Amerika je danas oštro podeljena na dva tabora, pri čemu je jedan za to da ono bude još dostupnije i da se nosi apsolutno slobodno (jer će sa tako, po njima, smanjiti kriminal), a drugi da to ipak bude ograničeno od strane države, kao što je, na primer, ovde ograničen promet alkohola.
Prvi su međutim mnogo organizovaniji od drugih. Imaju svoj lobi, Nešenel rajfl asosiješn (NRA), koji se smatra najmoćnijom interesnom grupom u zemlji, kojoj ne bi da se zameri nijedan političar.
Zahtevi da se pooštri kontrola prometa oružja su kao veliki talas koji nadođe posle svakog masovnog ubistva poput pomenutog od prošle nedelje u Vašingtonu – i posle nekoliko dana, nedelja ili meseci – prođe.
Ali duboka podela na one koji misle da je oružje jedno od najsvetijih građanskih prava i onih koji bi Ameriku u tom pogledu da civilizuju i unormale, ovde je jedna od najoštrijih i kompromis nije na vidiku. „Starbaks” je u taj sukob uvučen protiv svoje volje.
Počelo je tako što su posle ubistva 20 đaka prvaka i šestoro njihovih učitelja u Njutaunu, država Konektikat, prošlog decembra, ljubitelji Drugog amandmana, strahujući da će taj zločin oslabiti njihove pozicije, odlučili da se, naoružani, subotom sastaju baš u „Starbaksu”, dok je NRA kao rešenje za sprečavanje sličnih tragedija ubuduće predložila da se naoružaju i svi prosvetni radnici.
Ovakvom okupljanju suprotstavila se grupa „Majke koje traže razum u oružju u Americi” koja je svoje aktivistkinje pozvala da nedeljom u lokalima „Starbaksa” organizuju „kontramitinge”.
I jedni i drugi su počeli da potpisuju peticije i da od kompanije zahtevaju da se stavi na njihovu stranu.
„Starbaks” je do pre neki dan imao politiku koja je jednostavno žmurila prema naoružanim mušterijama, pridržavajući se lokalnih zakona. A oni su takvi da samo pet federalnih država i glavni grad, Vašington (koji je administrativni distrikt) eksplicitno zabranjuju da se oružje pokazuje u javnosti.
U 29 država pištolj ili puška mogu da se otvoreno nose i pokazuju, poput, recimo, mobilnog telefona, dok 15 za takvo ponašanje zahteva od države izdatu dozvolu.
Ponegde se ovo pravo ograničava: i Čikagu, na primer, koji ima jednu od najviših stopa ubistava u Americi, prošlog meseca je lokalnom uredbom zabranjeno unošenje vatrenog oružja u lokale u kojima se poslužuje alkohol. Malo pre toga, u julu, i Severnoj Karolini, na snagu je međutim stupio zakon koji to dozvoljava, ali pod uslovom da se oružje ne vidi.
„Ovo je pitanje sa kojim se nosimo već dugo”, izjavio je direktor Šulc povodom objavljivanja svog oglasa sa porukom da kafa i pištolji nisu poželjna kombinacija. „Ne mislim da naši gosti žele da sede pored nekog sa oružjem, niti da razumeju da je to legalno u većini država. Mi nismo ni za ni protiv oružja, ali smo uvereni da ono ne bi trebalo da bude deo doživljaja ’Starbaksa’”.
U pismu se ne najavljuje zabrana ulaska naoružanih, ali se stavlja do znanja da nisu baš dobrodošli. U kafeima neće biti nikakvog znaka ili obaveštenja da im je ulazak zabranjen, ali je očigledno da kompanija želi da se nekako izvuče iz situacije koja nije dobra ni za njen imidž ni za profit: da bude poligon problema za koji ovde, bar zasad, nema rešenja.
Milan Mišić
objavljeno: 22/09/2013
.jpg)
