Izvor: VOA, 19.Dec.2023, 01:33
Kakva je Bajdenova vizija za Bliski istok posle okončanja rata u Gazi?
VAŠINGTON — Američka vizija za Bliski istok je sve jasnija, dok Bajdenova administracija vrši pritisak na ratni kabinet premijera Benjamina Netanjahua da smanji intenzitet svoje desetodnevne kampanje za uništavanje Hamasa u Gazi, usred sve većih civilnih žrtava.
Predsednik Džo Bajden je prošle nedelje javno kritikovao Netanjahuovu vladu. U razgovoru sa donatorima Demokratske stranke, on je rekao da Izrael rizikuje da izgubi međunarodnu podršku zbog svog "neselektivnog bombardovanja" i da Netanjahuova vlada mora da se reši svojih najekstremnijih elemenata.
Dok SAD i Izrael nisu saglasni u pogledu toga kako Netanjahuov ratni kabinet treba da ostvari svoje vojne ciljeve i ko će nadgledati posleratnu Gazu, Bajdenova administracija razmatra posleratnu situaciju.
Bajdenove oštre reči ukazuju na njegove procene o tome šta je potrebno da se krene ka rešenju o dve države – uspostavljanju nezavisne palestinske države u zamenu za trajno okončanje neprijateljstava. Mir na Bliskom istoku je decenijama stari cilj koji je zaokupljao američke predsednike još od Džimija Kartera.
Umerena izraelska koalicija
Dok je glavni cilj podrška namerama Izraela da uništi Hamas, Bajden je rekao da je njegov drugi prioritet da "radi na ujedinjenju Izraela na način koji omogućava početak realizacije rešenja o postojanju dve države."
On je prozvao izraelskog ministra za nacionalnu bezbednost, krajnje desničarskog političara Itamara Ben-Gvira i druge tvrdokorne u vladi Netanjahua koji odbacuju bilo kakvo rešenje o dve države i čiji je jedini cilj, kako je rekao, da se "osvete."
Ben Gvir i drugi članovi izraelskih verskih i krajnje desničarskih stranaka omogućili su Netanjahuu da se vrati na vlast prošle godine, formirajući najtvrdokorniju vladu u 74-godišnjoj istoriji zemlje.
Vlada je proširila naselja na Zapadnoj obali i prisilila izraelski pravosudni sistem da nastavi sa oduzimanjem prava Palestincima.
Netanjahu mora da promeni svoju vladu, rekao je Bajden." Neki to vide kao ohrabrujući signal umerenim ličnostima, kao što je Beni Ganc, popularni opozicioni političar koji ima više sluha za palestinske ciljeve i koji se pridružio Netanjahuovom ratnom kabinetu posle 7. oktobra.
"Jedina nada za mir je da Netanjahu izabere Ganca i ratni kabinet ispred svojih drugih partnera i shvati da je rešenje o dve države jedina dugoročna strategija da se spreče budući 7. oktobri", kaže Majkl Brener, direktor Centra za izraelske studije Američkog univerziteta.
Takav potez Netanjahua je malo verovatan, ali nije nemoguć kada se završi rat Izraela i Hamasa, rekao je Brener za Glas Amerike. "Pritisak Sjedinjenih Država je od ključnog značaja da on razmotri tu opciju."
Čak i pre nego što se suočio sa pozivima za ostavku zbog napada 7. oktobra, Netanjahu se borio za svoj politički opstanak. Njegovi protivnici veruju da će profitirati od dugog rata koji odgađa njegovo suđenje za korupciju i istragu o tome zašto je njegova vlada uhvaćena nespremna kada je Hamas napao jug zemlje.
Pre značajne promene rukovodstva, Izrael treba da se "preusmeri", rekla je Alija Brahimi iz Bliskoistočnih programa Atlantskog saveta.
"Izraelsko društvo tek treba da se suoči sa užasima 7. oktobra, da presudi o posledicama neuspeha vojske i rukovodstva", rekla je ona za Glas Amerike. "A, posebno se suoči sa moralnom nepravdom zbog ubistva toliko žena i dece u Gazi."
Eliminacija Hamasa
"Nema sumnje da je potrebna borba protiv Hamasa", rekao je Bajden, nazivajući tu grupu "životinjama" i obećavajući njenu odgovornost.
Izrael cilja one za koje kaže da su odgovorni za napade 7. oktobra, uključujući lidera Hamasa u Gazi Jahju Sinvara, Mohameda Deifa, komandanta vojnog krila grupe, brigade Al Kasam i Marvana Isu, Deifovog zamenika.
Bela kuća priznaje da, iako će slabljenje vojne sposobnosti Hamasa i uklanjanje njegovog vođstva uticati na sposobnost organizacije da planira i izvrši napade, malo je verovatno da će Izrael biti u stanju da eliminiše ideologiju koja motiviše takve grupe.
Razvlašćena palestinska uprava
"Palestinci uopšte nisu dobro vođeni. Mnogo toga se dogodilo što je vrlo negativno “, rekao je Bajden.
Od svog osnivanja 1993. godine, a posebno od Druge intifade početkom 2000-tih, palestinska Uprava gubi kredibilitet među Palestincima. Hamas je 2006. godine vodio kampanju protiv Palestinske uprave i pobedio, izbacujući je iz Gaze.
Velika većina Palestinaca na Zapadnoj obali i u Gazi veruje da je uprava korumpirana i da njen predsednik Mahmud Abas mora da ode, navodi se u martovskoj anketi palestinskog Centra za politička istraživanja.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven ponovio je u četvrtak u Ramali da bi Palestinska uprava trebalo da bude odgovorna za upravljanje posleratnom Gazom, ali je istakao da će ona morati da se "preuredi i oživi."
To je cilj koji bi zahtevao veliku međunarodnu podršku, rekao je Gordon Grej, profesor za pitanja zaliva i arapskog poluostrva na Eliot školi za međunarodne poslove Univerziteta Džordž Vašington.
Netanjahu je delimično kriv, rekao je Grej za Glas Amerike. Dok premijer tvrdi da nema verodostojnog i ujedinjenog palestinskog partnera za mir, njegovi kritičari ga optužuju da namerno slabi palestinsko rukovodstvo, finansijskim pritiscima na Palestinsku upravu i jačnjem Hamasa kojem dozvoljava da prima strane fondove.
Saudijsko-izraelska normalizacija
"Od Saudijske Arabije do brojnih drugih država, oni žele da normalizuju odnose", rekao je Bajden. Saliven se u sredu zadržao u Rijadu, pre nego što je nastavio ka Izraelu i Zapadnoj obali.
Podsticanje Saudijske Arabije – ključne arapske zemlje – da prihvati Izrael, značilo bi veliko proširenje Abrahamovih sporazuma iz Trampovog doba koji su obnovili diplomatske odnose između Izraela i nekoliko njegovih arapskih suseda. Decenijama, većina arapskih zemalja je ukidalča diplomatske odnose kako bi primorala Izrael da pristane na rešenju o dve države.
Izgleda da je saudijski dogovor bio na dohvat ruke pre 7. oktobra, delom vođen zajedničkom zabrinutošću Rijada i Izraela zbog iranske pretnje. Ali, za razliku od Emirata, Bahreina i Maroka koji su potpisali sporazum 2020. godine, Saudijci nisu bili voljni da sklope dogovor koji je podrivao Palestince.
Dok Rijad pomno prati ono što smatra primarnom nagradom za normalizaciju - ugovor o odbrani sa SAD-om da ga zaštiti od Irana - kraljevstvo je obustavilo razgovore o normalizaciji dok su slike palestinskih žrtava zapalile arapski svet.
Brajan Katulis, iz Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu, rekao je da je američko insistiranje na normalizaciji odnosa Saudijske Arabije i Izraela deo napora administracije da premosti jaz između onoga što se dešava u Gazi i onoga gde bi to moglo da vodi.
"Ni Sjedinjene Države, ni Izrael, ni Palestinska samouprava, niti arapski partneri, nemaju jasnu ideju gde se sve ovo završava", zaključio je Katulis za Glas Amerike.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
