Izvor: RTS, 26.Sep.2010, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako iz Avganistana
Vašington se protivi objavljivanju knjige "Obamini ratovi" novinara Boba Vudvorda, poznatog kao čoveka koji je, posle afere "Votergejt", srušio Ričarda Niksona, smatrajući da bi saznanje da bezbednosni vrh nije jedinstven oko politike prema Avganistanu otežalo Obami oblikovanje izlazne strategije.
U ponedeljak u Americi izlazi knjiga "Obamini ratovi" čiji je autor novinar Bob Vudvord, poznat kao čovek koji je srušio Ričarda Niksona. Beloj kući se ne dopada, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnost saznaje da tim za nacionalnu bezbednost nije jedinstven oko politike prema Avganistanu što predsedniku otežava oblikovanje izlazne strategije.
Saznanje bi, kažu, moglo da oteža finansiranje i savezničku podršku misiji u Avganistanu, u čiji se uspeh sumnja.
U Avganistanu ima mnogo dece, a malo detinjstva, kaže pisac Haled Hoseini o svojoj otadžbini na takvom geostrateškom mestu u srcu Azije, koje ju je učinilo metom mnogih osvajača.
U poslednji rat, koji ne prestaje gotovo trideset godina, sve vreme je na različite načine umešana i Amerika. Neki analitičari, zato, avganistanski rat nazivaju "čudnom opsesijom američke spoljne politike" za koju nisu sigurni da je uspešna.
"Obama trenutno traži izlaz i možda će u ovom slučaju biti dovoljno mudar da obezbedi strategiju da nas izvuče iz tog rata i ispetlja iz nečega što zemlju košta mnogo novca i uzima mnogo života", kaže analitičar Nil Livingston.
U Vašingtonu najavljuju da su, ukoliko ne bude napretka do decembra kada Barak Obama treba da objavi godišnji izveštaj, moguće izmene u politici prema Avganistanu. To se poklopilo sa pozivom predsednika Hamida Karzaija talibanima da se uključe u mirovne pregovore.
"Ostanak na sadašnjem kursu je plan A. Plan B, da se izvučemo odande u velikoj žurbi, za koji mislim da bi destabilizovao region, podstakao bi nastavak civilnog rata u Avganistanu. Postoji i plan C, da pregovaramo o prihvatljivom rešenju sa talibanima. Pitanje je koliko su oni zainteresovani za pregovore, s obzirom na to da misle da pobeđuju", kaže Robert Blekvil, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u Stejt Departmentu.
Diplomatski izvori u susednom Pakistanu tvrde, međutim, da je talibanski vođa Mula Omar prihvatio poziv, pa se sve više govori da bi Avganistan mogao da dobije koalicionu vladu. Po nekim anketama, navodno, tri četvrtine Avganistanaca ne bi imalo ništa protiv. Svojevrsni test bili su i nedavni izbori.
"Već sami izbori pokazuju da je jedan deo talibana, koji su fanatični vernici, prišao režimu. To, svakako, ohrabruje Sjedinjene Države da nastave sa pacifikacijom talibana", kaže profesor Dragan Simeunović.
Mirovno rešenje za Avganistan Americi ne rešava pitanje Al Kaide, kažu stručnjaci, jer ga ona više ne koristi za glavnu bazu. Zato, otkriva Bob Vudvord u knjizi "Obamini ratovi", postoji posebna paravojna jedinica od 3.000 dobro obučenih Avganistanaca za tajne zadatke u Pakistanu, gde su glavna uporišta terorista.
