Izvor: Politika, 25.Jun.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Amerika špijunira najbliže prijatelje
Pariz smatra nečuvenim prisluškivanje trojice francuskih predsednika, ali teško da je za praksu uhođenja saveznika saznao tek sa „Vikiliksa”
Bela kuća je demantovala tvrdnje „Vikiliksa” da su SAD prisluškivale aktuelnog francuskog predsednika. Vašington, s druge strane, nije ni negirao ni potvrdio tvrdnje istog sajta da su meta američkih špijuna bila i dvojica Olandovih prethodnika. Reagujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na novi saveznički špijunski udarac, Jelisejska palata je juče saopštila da je američko špijuniranje „neprihvatljivo” i da ga više neće tolerisati.
Sajt Džulijana Asanža objavio je da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) presretala telefonske razgovore bivših šefova Pete republike Žaka Širaka i Nikole Sarkozija. Fransoa Oland, sadašnji šef Jelisejske palate, takođe se nalazi u dokumentaciji koja je nosila oznaku „stroge tajne”, a koja je nekim kanalima – ne zna se da li zahvaljujući materijalu Edvarda Snoudena – procurila na „Vikiliks”. Vest, koju je preksinoć prvi preneo „Liberasion”, izazvala je negodovanje u Parizu, ali, ako je suditi prema ponašanju Nemačke kada se otkrilo da je NSA „ozvučila” telefon kancelarke Angele Merkel, teško da će nešto promeniti u odnosima između SAD i špijuniranog evropskog partnera.
Iz novih poglavlja afere koja bi se mogla nazvati „Kako Amerika špijunira najbliže prijatelje” saznajemo da je agenciju vrlo zanimalo šta francuski lideri govore u periodu od 2006. do 2012. Služba je postavila „bubice” čak i na Sarkozijev telefon, iako je ovaj šef Jeliseja važio za proameričkog lidera. U zapisniku američkih obaveštajaca stoji da je Sarkozi iza leđa SAD pokušavao da nastavi mirovne pregovore između Izraelaca i Palestinaca. Zabeleženo je i da je Oland još pre tri godine brinuo da Grčka ne izađe iz evrozone i da je o tome želeo da porazgovara sa nemačkim socijalistima jer mu konzervativna Merkelova nije ulivala poverenje. Agenti su zapisali kako francuski predsednici tumače svetsku ekonomsku krizu, analiziraju odnose u EU i iznose mišljenja o drugim temama, pri čemu nijedna sačuvana informacija nema nikakve veze sa američkom bezbednošću i borbom protiv terorizma, čime Vašington pravda program masovnog nadziranja.
Oland je juče održao hitan sastanak sa ministrima i vojnim glavešinama da bi u saopštenju „pripretio” da Pariz neće trpeti udarce na francuske interese. „Vlasti SAD su prihvatile izvesne obaveze. Moraju da se prisete tih obaveza i striktno ih poštuju”, kažu francuske vlasti. Tamošnje ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je američku ambasadorku na razgovor i najavilo da u Vašington po objašnjenje šalje visokog obaveštajnog zvaničnika. Snouden je prvi 2013. obelodanio da SAD nadziru komunikacije građana i šefova savezničkih zemalja, uključujući evropske partnere u NATO-u.
„Teško nam je da razumemo i zamislimo šta motiviše saveznika da špijunira ostale saveznike, koji su često na istim strateškim pozicijama u svetskim zbivanjima”, kazali su u francuskoj vladi, a prenosi Rojters.
Osim predsednika, meta su bili i njihovi bliski saradnici. Brojevi njihovih mobilnih telefona takođe se nalaze u dokumentaciji NSA. Jedan Sarkozijev pomoćnik je izjavio da oseća da je „poverenje narušeno s obzirom na veoma bliske odnose koje imamo sa SAD i činjenicu da smo ekstremno lojalni saveznici”, dok je gradonačelnica prestonice An Idalgo saopštila da su „Vikiliksova” otkrića „jeziva”, te da „zahtevaju objašnjenje od SAD i garancije da se to više neće ponoviti”.
Osim što tvrde da nisu prisluškivale Olanda, SAD ističu da ga neće špijunirati ni ubuduće. „Nemamo obaveštajnih aktivnosti u inostranstvu osim u pojedinačnim slučajevima iz valjanih bezbednosnih razloga. To se odnosi kako na građane tako i na svetske lidere. Blisko sarađujemo sa Francuskom u pogledu svih od međunarodnog značaja i Francuzi su nezamenljivi partneri”, istakli su u Beloj kući, a prenosi Si-En-En.
I pored zaklinjanja na staro savezništvo i partnerstvo, SAD ne veruju previše svojim evropskim prijateljima, pa ih, kako se ranije verovalo, a kako se posle izlaska Snoudena u javnost sa sigurnošću zna, špijuniraju kao da je bezmalo reč o bliskoistočnim parijama. Nemci su tražili objašnjenje nakon što je izašlo na videlo da je na radaru američkih agenata bila čak i kancelarka Merkel, ali su se ubrzo utišali i odbacili istragu. Da stvar bude još gora, nedavno se saznalo da je nemačka tajna služba BND špijunirala za račun Amerikanaca, i to kompanije i zvaničnike evropskih zemalja sa kojima je u političkoj i ekonomskoj briselskoj uniji. Negodovanje u Parizu je očekivano ako se zna da su Francuzi tradicionalno frustrirani američkom prevlašću u Evropi, ali ne treba očekivati preveliko talasanje, što je juče i naznačio jedan od tamošnjih ministara izjavom da vlada neće dozvoliti da situacija „preraste u krizu”. I pored gunđanja na američki račun, Francuzi su uglavnom pratili Amerikance u njihovim ratnim pohodima, pa je njihova vojska svojevremeno poslata u Avganistan, baš kao što je danas uključena u koaliciju protiv Islamske države. Izuzetak je invazija na Irak u kojoj su odbili da učestvuju, mada su se na primeru Sirije pokazali ratoborniji od SAD i naljutili se na predsednika Baraka Obamu što je odustao od napada na Damask.
Bi-Bi-Si zaključuje da se špijuniranje podrazumeva dok se ne otkrije, a onda je vladama malo nezgodno da javnosti objasne prirodu takvih saveza. Asanž je u tekstu u „Liberasionu” poručio da, kada je reč o uhođenju, prijateljstva ne postoje. „Špijuniranje u inostranstvu je siva zona nadziranja”, kazao je Asanž i dodao da Francuzi „imaju pravo da znaju da je njihova izabrana vlada meta neprijateljskog špijuniranja od strane navodnog saveznika”. Međutim, Francuzi su i ranije znali da su ih SAD „ozvučile”. Ironijom sudbine upravo je materijal „Vikiliksa” otkrio da je Amerika 2010. godine špijunirala francuske zvaničnike da bi čula šta oni misle o tome što ih ona špijunira. Dvojica zvaničnika su u tom presretnutom razgovoru izrazili frustraciju što sa SAD ne mogu da postignu sporazum obaveštajnoj saradnji. Amerika ima poseban dogovor o saradnji i razmenjivanju informacija sa saveznicima, ali samo sa onima sa engleskog govornog područja – sa Britanijom, Kanadom, Novim Zelandom i Australijom. Američki obaveštajci su zapisali da francuski zvaničnici „razumeju da je problem u tome što SAD žele da nastave da špijuniraju Francusku”.
