Izvor: RTS, 15.Jan.2011, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedno priznanje Palestine
Čile je poslednja u nizu država koja je priznala nezavisnost Palestine. Palestinci kažu da Izrael mora da prihvati njihovu potrebu za državom, Izrael tvrdi da ovakva priznanja štete pregovorima.
Raste broj zemalja Latinske Amerike koje priznaju palestinsku državu, u okviru granica iz 1967. godine, pre izraelske okupacije. Poslednji je pre nekoliko dana to učinio Čile. Palestinci najavljuju da će u septembru tražiti priznanje palestinske države u Ujedinjenim nacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali se tome oštro protive Izrael i Vašington.
Otkako su pre više od dve decenije Palestinci jednostrano proglasili nezavisnost, palestinsku državu priznalo je više od 100 zemalja. Poslednjeg dana 2010. godine u Braziliji je svečano postavljen kamen-temeljac prve ambasade nezavisne države Palestine na američkom kontinentu. Brazilski primer sledili su Argentina, Bolivija, Ekvador i Čile.
"Čile je priznao Palestinu kao slobodnu, nezavisnu i suverenu zemlju. Time doprinosimo opstanku izraelske i palestinske države na Bliskom istoku, koje mogu da žive u miru i prosperitetu, sa priznatim i bezbednim granicama", izjavio je predsednik Čilea Sebastijan Pinjera.
Palestinska strana želi da osnuje državu u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, na teritorijama koje je Izrael osvojio u ratu 1967. godine.
"Mi ne vršimo nikakav pritisak. Mi pokušavamo da ubedimo naše susede, pregovarače na izraelskoj strani da prihvate činjenice da mi treba da imamo sopstvenu državu i da živimo u miru pored njih", ističe palestinski ambasador Mohamed Nabhan.
Izrael i Sjedinjene Države osuđuju unilateralne poteze palestinskih vlasti, nazivajući ih kontraproduktivnim.
"Nažalost, ta priznanja palestinske države mogu imati negativne posledice na pregovarački proces, jer ohrabruju iluziju među Palestincima da mogu da preskoče direktne pregovore i krenu drugim putem, što nikada u prošlosti nije funkcionisalo, a neće ni i u budućnosti. Jedino rešenje za naš problem je da se kroz direktne pregovore dođe do sporazuma na osnovu onoga što se dve strane zaista dogovore u okviru već usaglašenih principa", rekao je ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol.
Raskorak sa stanjem na terenu
Dok se deklarativno svi zalažu za mir i kompromis, na terenu je situacija sasvim drugačija. Izrael nastavlja da gradi jevrejska naselja u Jerusalimu i na Zapadnoj obali, uprkos kritikama Amerike i Evropske unije.
"Paradoks ove čitave situacije jeste da upravo ta tvrdoća i konzervativizam pomažu i približavaju nekom rešenju, jer sve više država Latinske Amerike, ali i Evropske unije, gubi strpljenje. Posredno raste pritisak na Izrael i na Netanijahua, a njegove konzervativce približava rešenju koje bi konačno posle šest decenija moglo da reši bliskoistočni konflikt", tvrdi urednik Politike Boško Jakšić.
U septembru ističe rok koji je Barak Obama predložio za postizanje mirovnog sporazuma. U septembru zaseda i Generalna skupština Ujedinjenih nacija, od koje Palestinci očekuju da glasa za njihovu nezavisnost.
Analitičari kažu da je to moguće, ali da će na priznanje Palestine u Savetu bezbednosti Amerikanci, po svoj prilici, staviti veto.
.jpg)
