Izvor: RTS, 29.Dec.2011, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran preti praznim puškama
Američki nosač aviona Džon Stenis uplovio u Omanski zaliv. Iran upozorava SAD da ne prilaze zoni manevara. Rusi smatraju da američka Peta flota lako može da "razbije" iransku mornaricu.
Teheran je odbacio upozorenja Vašingtona u vezi sa strateškim moreuzom Hormuz i naglasio da će Revolucionarna garda "na pretnje (SAD) odgovarati pretnjama".
"Mi ne sumnjamo u svoje odbrambene sposobnosti i mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da zaštitimo vitalne interese", rekao je zamenik komandanta Revolucionarne garde, brigadni general Hosein Salami, prenela je agencija Fars njuz.
Izjave zvaničnika iranske vojske usledile su dan pošto je američki Stejt department upozorio da "neće tolerisati bilo kakav prekid prolaza kroz moreuz Hormuz".
Zamenik predsednika Irana Mohamed Reza Rahimi najavio je ove nedelje da će, u slučaju embarga na izvoz nafte njegovoj zemlji, Iran blokirati moreuz Hormaz kroz koji se transportuje šestina svetskog "crnog zlata".
Do najnovijeg podizanja tenzija između Teherana i Vašingtona i njegovih saveznika došlo je posle obaranja američke špijunske letelice na teritoriji Irana, a pretnje zatvaranjem moreuza samo su ih produbile.
Peta flota jača od Irana
Visoki zvaničnik ruske mornarice rekao je agenciji Interfaks da iranska ratna mornarica "nije problem" za američku Petu flotu.
"Borbene sposobnosti iranske mornarice ne mogu da se porede sa snagom jedne američke borbene grupe nosača aviona koja je sada ušla u moreuz Hormuz", rekao je zamenik komandanta ruske ratne mornarice admiral Ivan Kapitanec.
Ruski admiral smatra da Peta flota lako može da "razbije" iranske vojne instalacije na obali.
Admiral Kapitanec objašnjava da je iranska mornarica osposobljena za borbu blizu obale i da na otvorenom moru nema nikakve šanse protiv nosača aviona i nekoliko američkih ratnih brodova.
Američka Peta flota ima dvadesetak brodova i 15.000 vojnika u Persijskom zalivu i jedan nosač aviona. U širem regionu oko Arabijskog mora i u Indijskom okeanu plovi još jedan nosač sa pratnjom, dok je pre nekoliko dana jedan nosač aviona posetio Hongkong, što znači da relativno brzo i on može da se pojavi.
Šta bi donelo "zavrtanje slavine"
Kroz moreuz Hormuz prolazi oko 17 odsto svetske nafte ili oko 15,5 miliona barela, pa bi iransko "zavrtanje slavine" odnosno blokada, na prvi pogled, ozbiljno pogodilo svetsko tržište.
Međutim, sve zemlje veliki uvoznici nafte imaju značajne strateške rezerve sirove nafte i naftnih derivata. U Evropskoj uniji, sve zemlje su obavezne da imaju rezerve jednake potrošnji od 90 dana, a mnoge članice imaju i više.
Amerikanci koji najviše zavise od uvoza zalivske nafte imaju rezerve, takođe, za oko tri meseca.
Kina, koja osim zemalja Zaliva uvozi naftu iz Irana, može, takođe, bez problema izdržati tri meseca bez uvoza nafte, a najranjivija je Indija koja ima rezerve za samo 15 dana. Indija, međutim, i nije toliko zavisna od arapske, ali jeste od iranske nafte.
Ukoliko Evropska unija, krajem januara uvede embargo na uvoz nafte iz Irana, Teheran će ostati bez 18 odsto izvoznog tržišta ili oko 450.000 barela crnog zlata dnevno. Šteta bi bila oko 50 miliona dolara dnevno ili 1,5 milijardi mesečno manje deviznog priliva za Iran.
Prepucavanje Iranaca, koji prete da će zatvoriti Hormuški moreuz , i Amerikanaca, koji ih upozoravaju "da se ne igraju" delimično utiče na cene nafte, tako da zatvaranje moreuza može da poveća cene nafte na tržištu.
Američki Volstrit džurnal piše da bi prvi napad iranske mornarice na neki tanker ili "samo" blokada povećali cene osiguranja nafte i brodova što uopšte nije zanemarljivo.
Zemlje Persijskog zaliva mogu i da preusmere pravce izvoza svoje nafte sa mora na kopno. Naftovodi arapskih zemalja mogu dnevno da transportuju oko šest miliona barela nafte i nisu potpuno iskorušćeni, tako da deo nafte koje ide preko Hormuza može delom da ide i kopnom.
Najveća opasnost za tržište jesu glasine među trgovcima naftom, pa svaka vest, pretnja ili sukobi zbog puteva nafte mogu na kratko da podignu cenu nafte i uzdrmaju tržište, što u uslovima krize može da donese mnogo štete.
