Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2009, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran-novi Irak
NJUJORK - Kaubojski plan Džordža Buša i Tonija Blera, kasnije sproveden u delo, da Irak i Sadama Huseina treba napasti po svaku cenu, pa i ukoliko to znači svesno obmanjivanje javnosti i manipulaciju masovnim medijima, uspeo je na kraju. Anglo-američka avantura koštala ih je 5.000 života i ko zna koliko milijardi dolara, a „kolateralna šteta“, sudeći po reakciji (ili odsustvu reakcija zapadnih i prozapadnih medija) od 1.300.000 Iračana koji su glavom platili „oslobođenje“ od Sadama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Huseina, sasvim je prihvatljiva za gospodare rata u Vašingtonu i Londonu.
Repriza
Neverovatna stvar u celoj priči oko tog plana je da se isto to, sa nešto izmenjenom podelom uloga i nešto drugačijim optužbama, opet dešava, ovog puta sa nešto većim i nešto opasnijim protivnikom - Iranom. Vodeći se devizom „nafte nikad dosta“, zapadni mediji i vlade opet, združenim snagama, pripremaju teren za novo „oslobađanje“ naroda (od sebe samog) i traže povod za raketiranje, bombardovanje, granatiranje ili nešto četvrto. Pokušali su da Teheran uzdrmaju unutra, angažovanjem „biznis“ lobija u Iranskom establišmentu pa, kako im to nije prošlo, sada pribegavaju drugim, proverenim metodima.
U tom kontekstu treba posmatrati i najnovije udaranje u ratne bubnjeve, povodom slučaja „nuklearne pretnje“ koju, tobože, predstavlja Iran, tvrdi Džon Pilger iz lista NJu Stejtsmen. Treba se samo setiti serije tekstova iz 2001, koji su prethodili napadu na Irak, poput onog u Obzerveru, u kojem se tvrdi postojanje „iračke veze“ sa Al Kaidom (mada je bilo opšte poznato da se Sadam Husein i Osama bin Laden mrze), pa čak i u detalje opisuju navodne baze u Iraku u kojima se „obučavaju teroristi“, i „postrojenja za proizvodnju antraksa kao oružja za masovno uništenje“. Sve ovo se kasnije pokazalo kao ogromna laž, koju su u medije vešto plasirale američke i britanske obaveštajne službe, uz pomoć iračkih disidenata.
„Tajna postrojenja“
Isto se danas dešava u Iranu: sinhronizovana akcija vlada i medija, sve češća „otkrića“ o „tajnim postrojenjima“, „skrivenoj opasnosti“ i drugim baucima koji se skrivaju po planinama Irana. „Sledi obračun sa Iranom oko tajnog nuklearnog postrojenja“, piše londonski Gardijan, dobro poznatim jezikom kaubojskih filmova. Nešto slično je već probano pre dve godine, kad je, opet Gardijan, objavio da „Iran sprema letnju ofanzivu da bi proterao američke snage iz Iraka“. Tada je novinar Sajmon Tizdejl, na osnovu činjenica nezasnovanih (i nepromišljenih) izjava iz Pentagona, „zaključio“ da je jedina istina da „plan“ postoji i da će napad neminovno uslediti u septembru 2007. Treba li reći da nikakav sličan plan nije postojao, i da se svako ko se iole razume u odnose snaga na vojnom polju slatko nasmejao kad je pročitao članak.
Zvanični žargon za ovu vrstu propagande je „psaj-ops“ (psihološke operacije, psihološki rat). Reč je o delu orkestrirane kampanje čiji je cilj da se Iran izoluje, oslabi i ostatku sveta predstavi kao zemlja kojom, prosto rečeno, upravljaju ludaci.
Dvostruki aršini
Skoro nezapaženo je, u moru prozivki i optužbi na račun Teherana, prošao članak NJuzvika, koji je 16. septembra objavio kako su „američke obaveštajne agencije na najvišem nivou prosledile informaciju vladi u Vašingtonu o tome da se nuklearni status Irana, kad je reč o upotrebi uranijuma u vojne svrhe, nije menjao još od 2003. godine“. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) je potvrdila ovo u više od deset izveštaja.
Sve ovo se dešava u situaciji gde, slažu se svi vojni stručnjaci, Iran ne predstavlja nikakvu pretnju SAD, dok je, s druge strane, bukvalno okružen američkim trupama i projektilima. Jedini zločin Teherana, smatraju analitičari, je neposlušnost: Iran je danas jedina naftom bogata muslimanska zemlja u regionu koja nije pod direktnom kontrolom SAD. Pa ipak, i pored toga što Iran, prema izveštajima IAEA, ne poseduje, niti pokazuje volju da razvije nuklearno oružje, potpisnik je sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, kao i uredan saradnik agencije, on je glavnoootpuženi za „širenje nestabilnosti u regionu“. Na drugoj strani, Izrael, za koji se skoro pouzdano zna da ima više od 200 aktivnih bojevih glava sa nuklearnim punjenjem, koji nije nikad pristao na inspekciju IAEA, na Zapadu se doživljava kao „faktor stabilnosti“ u regionu.
No, i pored neumorne kampanje da se stanovništvu „utuvi“ u glavu da je Iran „demon“, stvari ne idu tako lako. Čak 70 odsto Britanaca odbacuje svaku pomisao produžetak rata u Avganistanu, 57 Amerikanaca je za povlačenje iz ove zemlje, a procenti, kad je reč o eventualnom napadu na Iran, su još ubedljiviji. Da bi ubedili narod da je „Iran novi đavo“, moraće da se potrude više nego dosad: izveštaju tipa „Iran navodno obučava određene grupe talibana“ su ipak nedovoljni za opravdavanje pokretanja još jednog rata.
Koliko god mi je bilo zao Iracana, toliko ce mi biti drago da se ovo islamsko zlo pomete sa lica Zemlje!
Dobar clanak...
