Izvor: Politika, 20.Feb.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran na testu
Inspektori IAEA u Teheranu, dok rastu tenzije na Bliskom istoku
Prema izveštajima agencija
Teheran, Tel Aviv, Vašington – Delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) doputovala je juče u Teheran i počela pregovore u pokušaju da nađe kompromis za nastavak pregovora o spornom nuklearnom programu Irana koji na Zapadu optužuju da radi na proizvodnji atomskog oružja, prenosi Tanjug.
„Mi očekujemo da ćemo imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko konstruktivnih dana u Iranu i nadamo se da će se postići konkretni rezultati”, izjavio je inspektor za nuklearna pitanja UN Herman Nakertas, prenose novinske agencije.
Ovo je druga poseta delegacije IAEA Iranu u poslednje tri nedelje i mogla bi, kako ističu u delegaciji, da bude „ključni test za Iran da li je voljan da održi konstruktivne razgovore o otvorenim pitanjima”, istakao je Nakertas.
Amerika i njeni zapadni saveznici sumnjiče Iran da radi na proizvodnji nuklearnog oružja, što u Teheranu uporno odbacuju. U Teheranu je prekjuče zvanično rečeno da će pregovori o spornom nuklearnom programu biti nastavljeni i da će nova runda razgovora biti održana u Turskoj.
Tenzije na Bliskom istoku, ipak, rastu a analitičari strahuju da bi Izrael mogao da pribegne preventivnom napadu na Iran kako bi usporio razvoj njegovog nuklearnog programa. Izraelu će biti potrebno najmanje 100 aviona koji će morati da prelete preko 1.600 kilometara, ako odluči da napadne Iran, prenose juče izraelski mediji pisanje „Njujork tajmsa”, koji se poziva na američke odbrambene zvaničnike bliske Pentagonu.
List precizira da američki vojni i odbrambeni zvaničnici veruju da bi izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio izuzetno složena operacija i veoma bi se razlikovala od izraelskog „hirurškog” udara na irački nuklearni reaktor Osirak u izgradnji kraj Bagdada 1981. i udar za koji se veruje da je Izrael izveo u Siriji 2007. godine.
Majkl V. Hajden, koji je bio direktor CIA od 2006. do 2009 godine, ocenio je u januaru da Izrael nema kapacitet za vazdušne udare, koji mogu ozbiljno da vrate nazad iranski nuklearni program, delom zbog daljine i nivoa zadatka.
Poznavaoci prilika veruju da bi Izrael naišao na ozbiljne prepreke u nastojanju da stigne do četiri najveća nuklearna postrojenja u Islamskoj Republici Iran.
Oni navode da postoje tri moguća puta do tih postrojenja: jedan na severu iznad Turske, drugi iznad Saudijske Arabije na jugu i centralni preko Jordana i Iraka. Američki odbrambeni zvaničnici veruju da je put preko Iraka najbolji, jer tamo nema efektivne vazdušne odbrane i SAD više ne brane irački vazdušni prostor.
U slučaju da Jordan dozvoli Izraelu prelet preko svoje teritorije, sledeća prepreka jeste to što je domet izraelskih borbenih aviona manji od oko 3.000 kilometara dugog povratnog puta. Zbog toga će Izrael morati da ih puni gorivom u vazduhu, za šta su mu potrebni avioni za punjenje, zvani tankeri, i avioni za zaštitu tih tankera, čime se značajno povećava broj letelica potrebnih za operaciju.
Još jedna prepreku koju američki zvaničnici navode jeste proboj iranskog postrojenja Natanc, za koje se veruje da je zabetonirano pod zemljom, i postrojenje Fardo koje je unutar planine.
Izrael ima američke razarače bunkera GBU-28 koji mogu da oštete takve mete, ali nije poznato koliko daleko oni mogu da lete, navodi se u izveštaju „Njujork tajmsa”.
„Vojni napad na Iran sada bi bio preuranjen, jer se ne zna sa sigurnošću da li će Teheran zaista iskoristiti svoje nuklearne kapacitete za izradu atomske bombe”, izjavio je Martin Dempsi, načelnik Združenog generalštaba američke vojske, govoreći u emisiji „Farida Zakarija dži-pi-es” američke TV mreže Si-En-En. „Smatram da, pre svega, moramo biti pripremljeni, a to uglavnom, u ovom trenutku, podrazumeva odbrambenu pripremljenost.”
Dempsi je kazao da iransku vladu smatra „racionalnim akterom”, preneo je Rojters. Stoga je za SAD i njihove saveznike najbolje da ostanu pri međunarodnim sankcijama i diplomatiji i pokušaju da ubede Teheran da svoj nuklearni program ne usmeri ka vojnim ciljevima, poručio je on.
„Siguran sam da Izraelci razumeju našu zabrinutost i stav da bi napad u ovom trenutku delovao destabilizujuće i da oni time ne bi postigli svoje dugoročne ciljeve”, rekao je američki general, dodavši da to, međutim, ne znači da su Amerikanci ubedili Izraelce da je najbolje ne napadati Iran.
Izraelska armija je juče najavila da je počela razmeštanje baterije presretača raketa „gvozdena kupola” u regionu Tel Aviva, prenosi Tanjug. Prva baterija sistema „gvozdena kupola”, vrednog više miliona dolara, postavljena je pre nepunu godinu dana kraj grada Berševe na jugu Izraela, nakon što je ta zemlja pogođena raketama tipa „grad”, koje su ispalili palestinski ekstremisti iz pojasa Gaze.
Sistem je konstruisan da presreće rakete i granate, ispaljene sa daljine od 70 kilometara, a deo je ambicioznijeg odbrambenog programa za zaštitu izraelskih gradova i sela. Dva druga sistema čine čitav program, uključujući odbrambeni sistem „erou” za odbranu od dalekometnih balističkih raketa i sisteme „Davidov sling” i „medžik vend” za rakete srednjeg dometa.
----------------------------------------------
Obuka 3.000 nindža ratnica
Teheran – Tri hiljade Iranki koje u jednoj školi u Teheranu prolaze obuku za nindža ratnice kažu da će borilačke veštine koje stiču iskoristiti u odbrani zemlje ako za to bude potrebe, prenosi „Telegraf”, koji objavljuje priču o ovoj grupi žena, između pet i 56 godina, koje se spremaju da postanu „smrtonosne ratnice”.
----------------------------------------------
Poskupela nafta
Njujork, London – Cene sirove nafte juče su na azijskom tržištu skočile na devetomesečni maksimum od blizu 105 dolara za barel, dok je nafta tipa „brent” na berzi u Londonu ojačala za 1,43 dolara, na 121,01 dolar za barel, prenela je agencija AP. Cena je skočila jer je Iran saopštio da je prekinuo izvoz tog energenta u Britaniju i Francusku, što predstavlja eskalaciju zategnutosti oko nuklearnog programa te zemlje na Bliskom istoku, prenosi Tanjug. Teheran je najavio juče da će obustaviti prodaju nafte još nekim zemljama EU ako EU ne obustavi „neprijateljske akcije”. EU je u januaru uvela odloženi embargo na uvoz nafte iz Irana, čime su pojačane sankcije protiv Teherana zbog njegovog nuklearnog programa.
objavljeno: 21.02.2012.
