Izvor: Politika, 18.Dec.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indija protiv Ujka Sema
Diplomatski rat između Delhija i Vašingtona zbog hapšenja i zatvorskog tretmana konzulke u Njujorku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – SAD i Indija su povele diplomatski rat, čiji su vidljivi znaci buldožersko uklanjanje bezbednosnih betonskih zapreka ispred američke ambasade u Nju Delhiju, oduzimanje legitimacija tamošnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomatama, zabrana uvoza robe za potrebe ambasade, pa čak i odbijanje ranije planiranih sastanaka sa iz Vašingtona prispelom kongresnom delegacijom.
Indija na ovaj način uzvraća jer smatra da je „ponižena i uvređena” tretmanom svoje konzulke u Njujorku, koja je prvo uhapšena ispred škole na Menhetnu pošto je tamo upravo odvezla svoje dete, a zatim u policijskoj stanici tretirana „po standardnoj proceduri”, dakle kao običan kriminalac, iako se pozvala na diplomatski imunitet.
So na ranu je dosuta i time što je bila podvrgnuta „pretresu skidanjem”, neprijatnom postupku za koji američki sudovi često dosuđuju odštetu, a koja je namenjena najtežim kriminalcima.
Devijani Kobragad (39), zamenica generalnog konzula u Njujorku, optužena je da je napisala lažne podatke u molbi za vizu dadilji koju je dovela iz Indije, za šta je maksimalna kazna 20 godina zatvora.
Konkretno, ona je, prema sudskoj dokumentaciji, u molbi za vizu navela da će dadilja imati platu od od 9,75 dolara na sat ili 4.500 dolara mesečno (jer će pored čuvanja deteta i održavati stan, dakle raditi po ceo dan), što je u skladu sa zakonom o minimalnoj nadnici države Njujork.
U optužnici se međutim tvrdi da je dadilji po internom dogovoru bilo namenjeno samo 3,31 dolara na sat, daleko ispod američkog minimuma (ali sasvim dovoljno po indijskim standardima).
Konzulka je, pošto je položila kauciju od 250.000 dolara, istog dana puštena iz zatvora (to je bilo 12. decembra), a kad je svojim pretpostavljenima u Delhiju podnela izveštaj šta joj se dogodilo, nastala je prava uzbuna.
„Indija je šokirana i zgranuta javnim ponižavanjem svog diplomate”, izjavio je spoksmen Ministarstva inostranih poslova Sajed Akbarudin.
Narendra Modi, vođa opozicije i mogući premijer posle izbora na proleće, čin odbijanja susreta sa američkom delegacijom koji je inicirao, obrazložio je „solidarnošću sa indijskom nacijom”.
Jašvant Sing, bivši ministar finansija, predložio je da se, kao mera reciprociteta, pohapse svi istopolni partneri američkih diplomata u Nju Delhiju, pošto je gej seks nedavnom presudom indijskog Vrhovnog suda proglašeni nezakonitim. Zatraženi su zatim spiskovi svih Indijaca zaposlenih u delhijskoj ambasadi SAD i podaci o njihovim platama.
Stejt department, čija je bezbednosna služba uhapsila indijsku konzulku, nastoji da situaciju smiri, objašnjenjima da su samo primenjeni propisi, i naglašavanjem da je reč o „izolovanom incidentu” koji ne bi smeo da ugrozi „veoma dobre odnose i saradnju dve zemlje”.
Indijci međutim ne popuštaju i prete da se neće smiriti sve dok ne dobiju „puno izvinjenje”. Atmosferu dodatno podgrevaju mediji, koji vladu hvale zbog „suprotstavljanja Ujka Semu”, a ministar inostranih poslova Saman Kuršid se obavezao da će „povratiti dostojanstvo” maltretiranoj konzulki.
Dve strane različito tumače njen status: američka tvrdi da ona ima samo onaj konzulski, koji je od sudskog gonjenja štiti samo prilikom vršenja službenih radnji, dok indijska naglašava da je ona diplomata kao i svaki drugi.
U Delhiju se još insistira na tome da međusobni odnosi diplomata i njihove indijske posluge ne podležu zakonima SAD, što se u Vašingtonu osporava.
Kućna posluga je inače uobičajena u Indiji: svako domaćinstvo srednje klase zapošljava bar jednog, a oni boljestojeći čak i desetak slugu. Uobičajeno da porodica ima kuvara i čistača („svipera”) sa punim radnim vremenom. Dok su deca mala, dovodi se i dadilja („aja”), a po više kuća opslužuju baštovan i „dobi” (pranje i peglanje veša).
To je sa jedne strane deo indijskog kastinskog sistema koji podrazumeva striktnu podelu rada, a sa druge i neka vrsta socijalne solidarnosti, pa i ekonomske mobilnosti, jer na taj način veliki broj seoskih siromaha, pripadnika nižih kasta, dolazi u gradove i nalazi uhleblje.
Najnoviji zaplet inače nije prvi slučaj da indijske diplomate zbog svoje posluge imaju probleme sa američkim vlastima. Najnoviji međutim pokazuje da je, kao zemlja u ekonomskom i političkom usponu, Indija veoma osetljiva na to kako se prema njoj postupa, a sem toga, pokazati zube Americi donosi političke poene uoči dosta neizvesnih izbora.
Milan Mišić
objavljeno: 19.12.2013.
