Izvor: B92, 01.Sep.2013, 13:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imamo najviše slučajeva groznice zapadnog Nila u Evropi

Srbija je do 22. avgusta, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), bila zemlja sa najviše obolelih od groznice „zapadnog Nila” na ovom kontinentu.

Srbija osim klime i mnoštva voda, ima još jedan uslov za namnožavanje krilatih krvopija – komunalni haos. „Septičke jame, kanalizacija koja se izliva, kanali i obale zatrpani đubretom, stajaće vode u ulegnućima na putevima, u kućnim dvorištima i podrumima – to su za komarce idealna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << legla, kakvih su nam gradovi prepuni. Zato se, na primer, Amsterdam ili Vašington, mada su podignuti na močvarnom tlu, ne muče sa komarcima kao Beograd. Država je previše rutinski pristupila mogućnosti epidemije tako što je sve prepušteno lokalnim samoupravama, bez nadzora virusologa, epidemiologa, entomologa i ostalih stručnjaka iz što više institucija koje bi pokrile sve opštine u Srbiji”, navodi profesor Petar Vukša, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Primakla nam se jedino Rusija, s jednim slučajem manje. Prema zvaničnim podacima, do juče je prijavljeno 105 obolelih kod kojih je infekcija potvrđena u referentnoj laboratoriji, a 14 pacijenata je umrlo zbog ove virusne infekcije. Reč je samo o zvanično potvrđenim slučajevima, koliki je „taman” broj obolelih i umrlih, može samo da se nagađa. Da li je moralo biti tako?

Problem je što, ako se neka osoba zarazi virusom „zapadnog Nila” i ode kod lekara u dom zdravlja, sigurno neće izaći iz ove zdravstvene ustanove sa dijagnozom pomenute groznice. Ovo potvrđuju lekari opšte prakse koji su u svakodnevnom kontaktu sa građanima, jer oni nemaju mogućnosti da rade analize na ovaj virus, ali ni ingerencije da šalju pacijente u Institut „Torlak” radi potvrđivanja dijagnoze. Kako objašnjava primarijus dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine i pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, samo teški slučajevi se testiraju.

– Ne znam na osnovu čega mi u domu zdravlja možemo da razlikujemo običnu prehladu ili infekciju od ovog virusa? Ne možemo odokativno ništa da dokažemo. Jedini način da se virus otkrije jeste test koji se radi u „Torlaku”. Za sada, po pravilu, ne možemo mi da šaljemo bolesnike u tu ustanovu, jedino to može da učini bolnica i da se tek tada dokaže prisustvo virusa. Mi smo dobili preporuke nadležnih institucija o ovom virusu i znamo dobro i koji su simptomi i kako se manifestuje, ali je činjenica da država ne bi platila testiranja ako bi mi slali pacijente na analize. Jedina prevencija jeste zaprašivanje komaraca. Država je zakazala u njihovom suzbijanju – ističe dr Dimitrijević.

Virus se kod nas proširio zbog toga što su se ove sezone namnožili njegovi prenosioci, komarci, potvrđuju u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Širenje komaraca, međutim, nije jedino hir prirode. Država je propustila da podigne štitove protiv nikad opasnijih insekata. Mada se već tri godine zna da je virus u Srbiji, a lani smo imali i prve preminule, država nije koordinirala opštine da prionu na suzbijanje komaraca još zimus, dok su bili u stanju larve. Kad se već razroje, zaprašivanje može samo delimično da pomogne u obuzdavanju pošasti.

Ministarstvo životne sredine se pravda time što je, po Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti, zaprašivanje u nadležnosti lokalnih samouprava. Gradovi se godinama izvlače na besparicu zbog koje ne mogu priuštiti preparate za suzbijanje komaraca. Građanima je ostavljeno da se štite sami, kao da komarci i dalje ostavljaju samo svrbljiv plik a ne opasnu bolest.

Odsustvo sistematskog suzbijanja komaraca stručnjaci pripisuju i uticaju lobija koji, kako navode, godinama proturaju svoje preparate koji su registrovani kao neškodljivi, ali im je delotvornost sumnjiva.

– Dešavalo se da izvođaču bude prepušteno da sam plati firmu koja će proveravati njegovu efikasnost, kao što je bivalo i da proizvođač nadzire delotvornost primene preparata. Za neke stručnjaci su verovali i da nemaju potpun učinak ni da su bezopasni po ostale životinjske vrste. Nakon registracije, nema sistemske kontrole toga kako se proizvod pokazao. To ne bi smelo da se radi u privatnim laboratorijama proizvođača ili izvođača tretmana, nego u referentnim laboratorijama na naučnim institucijama – kaže profesorka Zgomba.

U Nišu larve su suzbijane samo jedanput, priznaju u upravi te opštine, a odrasle jedinke su zaprašivane dvaput. Koliko je bila nužna ranija reakcija, govori primer Beograda, jedinog gde je organizovano sistematsko zatiranje larvi, a danas ima zaraženih komaraca na čak trećini ispitanih lokacija.

– Upravo pokušavamo da organizujemo i treći tretman odraslih komaraca, ali prvo moramo završiti postupak javne nabavke. I larve smo nameravali češće da suzbijamo. To je procedura predugo odlagala – kaže profesor dr Žarko Ranković, član gradskog veća Niša.

Profesorka Marija Zgomba, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je država morala još lani da alarmira opštine da rano počnu da pripremaju akcije. Ako bi se pravne zavrzlame i onda pokazale nerazmrsivim, lokalne vlasti su mogle da zatraže od republičkih uredbu ili neki drugi potez koji bi omogućio hitnu nabavku preparata, ocenjuje profesorka Zgomba.

Za upozorenje lokalnog stanovništva i razradu planova za zaprašivanje lokacija potrebno je i da se u svim opštinama ispituje imaju li zaražene komarce i u kojim područjima. To se, po programu Ministarstva zdravlja, radi u svega 26 gradova. I taj posao je veoma obiman, a poveren je jednoj ustanovi, beogradskom Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, koji ima samo 56 zaposlenih.

Nakon izbijanja epidemije groznice „zapadnog Nila” u Rumuniji 1996. godine, ugrožene evropske zemlje su počele da suzbijaju komarce tokom cele godine, kako na leto ne bi imale najezdu insekata i širenje bolesti, navode stručnjaci. I Srbija je to morala da učini.

Izvor: Politika.rs

Nastavak na B92...