Izvor: Glas javnosti, 27.Jul.2009, 05:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre sa granicama
LOS MANOS - Predsednik Hondurasa u izbeglištvu Manuel Zelaja pojačao je pritisak na privremene organe, vlasti u Tegusigalpi najavivši juče da će zajedno sa svojim pristalicama kampovati duž cele granice sa Nikaragvom (sa nikaragvanske strane) i od Vašingtona zatražiti oštre sankcije prema vođama puča.
Obilazak
Zelaja je juče obišao planinski granični prelaz kod nikaragvanskog grada El Okotal, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << a noć je, sa saradnicima i simpatizerima, proveo u lokalnoj sportskoj hali. Pučisti zasad odbijaju svaku mogućnost Zelajinog povratka na vlast, mada je pritisak međunarodne zajednice, koja je skoro jednoglasno osudila puč od pre mesec dana, sve veći.
- Ostaćemo ovde, na granici, danas, sutra i prekosutra, koliko god bude trebalo - rekao je Zelaja preko megafona grupi od 300 najvernijih pristalica koje su se okupile na granici. - Reči Hilari Klinton bi trebalo da budu okrenute prema pučistima, a ne prema herojskom narodu koji im pruža otpor - osvrnuo se zatim na izjavu državnog sekretara SAD, koja je njegov teatralni ulazak na teritoriju Hondurasa od pre tri dana nazvala „nesmotrenim“. Ipak, Zelaja je obećao da više neće ponavljati takve vratolomije, kako bi izbegao mogućnost bilo kakvog konflikta.
Blefiranje
Dolazak svrgnutog predsednika Hondurasa u Vašington se očekuje sutra, a očekuje se da će tamo biti dogovoreno pojačavanje kaznenih mera prema privremenom režimu u Tegusigalpi. SAD su, zasad, suspendovale pomoć Hondurasu u vrednosti od 18 miliona dolara, dok je Evropska unija povukla celih 92 miliona dolara kredita i donacija.
Za to vreme, predsednik Venecuele Ugo Čavez optužio je Sjedinjene Države da namerno odlažu rešenje krize u Hondurasu, kako bi dali vremena pučistima da se stabilizuju na vlasti i organizuju izbore na kojima bi i ozvaničili svoj mandat.
- Oni pokušavaju da zamrznu bitku do izbora u novembru, kada će vođe puča oprati svoje ruke. Ako se to dogodi, i oni pobede na izborima, Venecuela nikad neće priznati tu vladu Hondurasa - rekao je Čavez.
Upitnik
Ko su suprotstavljene strane u Hondurasu?
Dve glavne političke stranke su Liberalna partija Hondurasa, stranka demokratskog centra, koja u poslednje vreme uživa najveće poverenje glasača, i Nacionalna partija Hondurasa, stranka desnice koja je od 2005. godine u blagom padu. Ono što je zanimljivo, međutim, jeste činjenica da su i svrgnuti predsednik Zelaja i v. d. predsednika Roberto Mikeleti pripadnici Liberalne partije Hondurasa, kao i da je većina poslanika u Kongresu, koji je verifikovao smenu Zelaje, iz LPH.
Ko je, kada i zašto smenio Manuela Zelaju?
Predsednik je smenjen 28. juna, posle sukoba sa vojnim vrhom zemlje. Naime, Zelaja, kojem je mandat isticao u januaru 2010. godine, nije imao pravo da se još jednom kandiduje, po Ustavu zemlje, pa je zbog toga nameravao da raspiše referendum koji bi mu omogućio još jedan mandat. Mogućnost referenduma je odbacio Ustavni sud Hondurasa, a Zelaja je 24. juna zatražio od vojske da, mimo presude, garantuje bezbednost na referendumu koji je naumio da sprovede. Pošto je vojska odbila da sarađuje, Zelaja smenjuje načelnika armije, generala Romea Velaskeza. Već sledećeg dana, Vrhovni sud vraća Velaskeza na čelo armije, a Kongres pokreće postupak za smenu Zelaje. Istog dana, 25. juna, vrhovni tužilac Hondurasa izdaje nalog za hapšenje predsednika, a 28. juna u Zelajinu rezidenciju upadaju vojnici, razoružavaju predsednikovo obezbeđenje i ubacuju ga u vozilo koje ga odvodi do aviona za Kostariku.
Pozadina sukoba
Zelaja je postao „nepodoban“, smatraju analitičari, kad je napustio proameričku politiku koja je decenijama na snazi u Hondurasu, i pridružio se organizaciji „Bolivarska alternativa za Ameriku“, iza koje stoji predsednik Venecuele Ugo Čavez. Pored ovoga, Zelaja je najavio i pretvaranje Soto Kano vazduhoplovne baze (jedne od tri ključne američke baze u regionu) u civilni aerodrom, ali i promenu društveno-ekonomskog uređenja države, po ugledu na reforme koje je u Venecueli sproveo Ugo Čavez.
