Izvor: Politika, 25.Jun.2013, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ignorisanje Amerike na tri kontinenta
Frustracije u Vašingtonu dosadašnjim neuspehom da se dokopa čoveka koji je naneo nepopravljivu štetu obaveštajnim službama i imidžu zemlje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Početno lagodno uverenje da Edvard Snouden u stvari nema gde da se sakrije, u Vašingtonu je zamenjeno panikom što je izmakao i utiskom o nekoj vrsti zavere američkih protivnika na čak tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontinenta. Čovek koji je obelodanio globalno špijuniranje od strane NSA i način na koji se to radi, verovatno će jednog dana ipak biti izveden pred sud svoje zemlje, ali politička i diplomatska šteta koju je naneo, naročito u poslednjih nekoliko dana, nemerljiva je.
Celu nedelju i ponedeljak američki zvaničnici su nastojali da prvo iznesu svoje nezadovoljstvo zbog toga što je pušten da ode iz Hongkonga (na, kako se ovde iznosi, mig iz Pekinga), a potom je iz Bele kuće saopšteno da se od Rusije „očekuje da razmotri sve mogućnosti da Snoudena protera u Ameriku da se suoči sa pravdom za krivična dela za koja je optužen”.
Šef američke diplomatije Džon Keri, koji je u poseti Indiji, dodao je da će „biti veoma problematično ako Moskva bude ignorisala naše molbe za izručenje” i podsetio da je „reciprocitet veoma važan”, jer je iz SAD u poslednje dve godine Rusiji izručeno sedam njenih državljana.
Odnosi sa Kinom i Rusijom su svakako zakomplikovani, a na adrese mogućih odredišta Snoudena – u zemlje Južne Amerike gde se on, prema izjavama organizacije „Vikiliks” koja mu pruža pravnu i logističku podršku, uputio – poslata su zvanična upozorenja da je begunac optužen za teška krivična dela i da je jedini smer u kojem mu treba dozvoliti da krene onaj prema SAD.
Kod kuće mu je u međuvremenu osporen status „zviždača”, čoveka koji institucionalne tajne otkriva u javnom interesu, i pridaje mu se isključivo karakter kriminalca. Pada u oči međutim da mu je pasoš poništen tek u subotu, a da nije izdata crvena poternica Interpola za njegovo hapšenje, s obrazloženjem da je ona delotvorna samo u slučajevima kada se ne zna gde se begunac nalazi.
To je upravo bila situacija u ponedeljak, kada je avion „Aeroflota” za Havanu poleteo bez najpoznatijeg putnika tog leta, a Snoudenu se zametnuli tragovi
Uz prenošenje izjava ruskih zvaničnika čija je suština da, boraveći u tranzitnom delu aerodroma nije zvanično stupio na teritoriju Rusije i da prema tome nije njihova briga, ovde se uočava da mnogobrojnim novinarima i snimateljima nije dozvoljeno da begunca snime, što je povod za mnoge spekulacije o logistici njegovog transfera na novo odredište.
„Aeroflot”, kompanija koja ga je u Moskvu dovezla ih Hongkonga i trebalo da ga odveze prvo u Havanu, a zatim u Karakas i eventualno ekvadorsku prestonicu Kito, u većinskom je (51 odsto) vlasništvu ruske države, pa je malo verovatno da je u njenim postupcima bilo apsolutne autonomije, iako je portparol Kremlja izjavio „mi nismo zaduženi za avio-karte”.
Što se tiče odnosa sa tri latinoameričke zemlje koje se pominju kao tranzitna ili konačna odredišta Snoudena – Kube, Venecuele i Ekvadora – sve one su u kategoriji onih koje SAD osporavaju ulogu sveameričkog lidera i ukazuju na njenu „arogantnost” u međunarodnim poslovima.
Sa Kubom su diplomatski odnosi prekinuti još otkako je Fidel Kastro 1959. svrgao diktatora Batistu. Venecuela je do nedavne smrti Uga Čavesa bila zastavnik antiamerikanizma, dok je predsednik Ekvadora Rafael Koreja takođe žestok kritičar američke politike u zapadnoj hemisferi. Posle izbijanja afere „Vikiliks”, iz Kita je proteran američkih ambasador, zbog diplomatske depeše u kojoj konstatuje visok nivo korupcije u ekvadorskoj policiji.
SAD sa Ekvadorom i Kubom imaju ugovor o ekstradiciji, kao i sa većinom zemalja sveta (neki su stari i po sto i više godina), u kojima su i klauzule da se izručenje ne vrši ako je begunac optužen za političke prestupe. Začkoljica je međutim što drevni američki zakon o špijunaži iz 1917. godine, po kojem je, između ostalog, optužen Snouden, to delo kvalifikuje baš kao političko.
U globalnoj igri mačke i miša koja je pokrenuta, na veliku scenu se, sada u sasvim novoj ulozi – advokata, pratioca i zaštitnika begunca – vratio i „Vikiliks”. Prema ovdašnjim informacijama, organizacija Džulijana Asanža, koji već godinu dana uživa azil u londonskoj ambasadi Ekvadora, Snoudenu je pribavila globalni putni dokument za izbeglice, a u jednoj izjavi je poručila da je angažovala i svoju „diplomatiju”.
To je neke američke komentatore podstaklo da ocene kako se „Vikiliks” ponaša kao „digitalna država” koja ima svoje prijatelje i neprijatelje i da je zbog toga treba proglasiti „pretnjom američkoj bezbednosti”, pa u skladu s tim prema njoj i postupati.
Milan Mišić
objavljeno: 25.06.2013.
