Izvor: Politika, 14.Okt.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverner usporava rast cena
Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto
Veća inflacija neće biti smak sveta, rekao je guverner Dejan Šoškić novinarima pre nego što je otišao u Vašington da bi, odmah po povratku sa tog službenog puta, ipak stavio nogu na monetarne kočnice, čime bi trebalo da ublaži rast cena. Izvršni odbor NBS doneo je juče odluku da referentnu kamatnu stopu sa devet poveća na 9,5 odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Istovremeno, Međunarodni monetarni fond povećao je projekciju inflacije za ovu godinu sa aprilskih šest (plus, minus dva odsto) na 6,8 procenata. Zbog toga Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju, smatra da će Šoškić na kraju godine najverovatnije morati vladi da pošalje pismo u kome objašnjava zašto je inflacija veća od planirane.
– Hrana je poskupela. To je najveći pritisak na inflaciju. Veoma je teško reći koliko će iznositi rast cena do kraja godine, ali ono što je očigledno jeste da će biti veći nego što smo se nadali donedavno. Takve stvari se događaju – kazao je Jeger i dodao da ga to ne brine, kao i da Srbija nije regionalni šampion kada je rast cena u pitanju.
U izveštaju NBS navodi se da je Izvršni odbor uzeo u obzir poskupljenja hrane, u manjoj meri, slabljenje dinara, ali i očekivani brži oporavak tražnje. Ocenjeno je da će međugodišnja inflacija, merena rastom potrošačkih cena, u oktobru preći gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja za taj mesec (6,3 plus minus dva odsto), što je iznad naših očekivanja iznetih u avgustovskom Izveštaju o inflaciji.
– Povećanjem referentne stope NBS obezbeđuje da se inflacija u srednjem roku nađe na utvrđenom cilju. Privremeni rast domaćih cena hrane, zbog loše poljoprivredne sezone u Srbiji i svetu, bio je ključni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci. Iako je devizno tržište stabilizovano, slabljenje domaće valute iz prethodnog perioda još će se neko vreme odražavati na povećanje cena uvoznih proizvoda – ocenjuje se u saopštenju NBS.
Ovom restriktivnom merom centralna banka ne pokušava da popravi rezultat, kada je reč o njenom osnovnom cilju, samo za ovu godinu. Povećanjem referentne kamatne stope NBS nastoji da, na srednji rok, rast cena zadrži u utvrđenim granicama (4,5 plus, minus 1,5 odsto za kraj 2011. i četiri plus, minus 1,5 odsto za 2012. godinu).
Stručnjaci za monetarnu politiku, takođe, smatraju da su inflatorni izazovi tek pred nama. Ako smo i sa zaleđenim platama i penzijama i padom životnog standarda imali ovoliku inflaciju, onda za Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, više nije problem ova, već sledeća godina.
– Naročito zbog toga što nas već od januara očekuju poskupljenja komunalija i što u januaru počinje odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija. Te pritiske NBS pokušava da ublaži. Jer ako ćemo ove godine sa zaleđenom tražnjom probiti planirane okvire, onda je sledeća godina za brigu. Kurs može da se stabilizuje prodaja „Telekoma”, ali šta posle toga – upozorava Nikolić.
On dodaje da su sada dometi monetarne politike ograničeni. Centralna banka podizanjem kamate pokušava da investitorima učini atraktivnijim blagajničke zapise koje izdaje. Veća kamata kupcima ovih dužničkih papira donosi veću zaradu, pa NBS prodajom u stvari povlači dinare iz sistema i tako nacionalnu valutu čini skupljom, odnosno vrednijom.
– Međutim, prethodnim povećanjem kamate, tražnja za blagajničkim zapisima nije povećana, pa novac nije „izvučen” iz sistema. Čak i sa povećanjem eventualne zarade izgubio bi se motiv za ulaganje u te papire. Konkurent u poslu centralnoj banci je i država koja je spremna da za tromesečne trezorske zapise plati mnogo više, pa ih nudi po kamati od 11,2 odsto.
Da su dometi monetarne politike zbog monopola, ali i uticaja države na rast cene vrlo skromni smatra i ekonomista Vladimir Vučković. Međutim, u ovoj situaciji, NBS je ipak našla dobar balans, ocenjuje.
– Njihov osnovni cilj jeste stabilnost cena, ali probijanje njihove granice nije strašno. Ranije je kad su se inflatorna očekivanja povećavala NBS pokretala „tešku artiljeriju”. Pa je osim referentne kamate povećavala i obavezne rezerve, što je poskupljivalo novac, pa su samim tim i zajmovi privredi i stanovništvu poskupljivali. Štete su tako bile veće od koristi – podseća Vučković.
Da nije Srbija regionalni šampion kada je o inflaciji reč pokazuje izveštaj MMF-a. Ako je za utehu Rumuniju tresu veća poskupljenja nego nas, a tu su i Rusija, Ukrajina, Uzbekistan i Moldavija.
A. Nikolić
objavljeno: 15.10.2010.
Pogledaj vesti o: Smak sveta 2012
.jpg)
