Izvor: Politika, 30.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govor političkih simbola
Iz Moskve opet stižu isporuke lakog i teškog naoružanja kao deo obnovljenog strateškog savezništva sa najbližim američkim komšilukom
Venecuelanski predsednik Ugo Čaves ovoga puta nije ni morao da iz Karakasa lansira retoričke rakete prema Vašingtonu. Slike iz venecuelanske luke, sa ruskom ratnom fregatom bombastično su doletele do američke prestonice obuzete velikim pripremama za inauguraciju novog predsednika i novu politiku prema svetu.
Ali, svet ne gubi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vreme, pogotovo ne od Vašingtona zaboravljena i zapostavljena Latinska Amerika. „Petar Veliki” je svojim monumentalnim pretećim siluetama zaklonio plavetni vidik karipskog mora i neba, a u predsedničkoj palati Miraflores Uga Čavesa je zabolela ruka od potpisivanja ugovora sa ruskim partnerom. Iz Rusije stižu i teže ratne sprave, avioni, helikopteri, podmornice, raketna oprema... Kada je o nuklearkama reč, predsednik naftonosne Venecuele, odavno je izrazio želju da „diverzifikuje svoja energetska postrojenja”. Brazil i Argentina ih uostalom već imaju. Moskva je rado uslišila želju svog prijatelja . Sve kupoprodaje podmirivaće se isključivo rubljama i pezosima, i tako će se, najavljuje Čaves, eliminisati „diktatura dolara”.
Iako ruska ratna flota nije u Karibe pala sa neba, a i poseta Medvedeva je strateški pripremljena, prethodnim Čavesovim učestalim odlascima u Moskvu, Vašington je zbivanja u svom zadnjem dvorištu dočekao, kao i uvek u poslednje vreme, nespremno. Rusija se, međutim, vraća u ovaj deo sveta, i to ne krije ni Medvedev. Naprotiv, on je baš naglasio da njegova turneja po zemljama Latinske Amerike nije tek nekakvo protokolarno gostovanje, već izraz nove strategije Moskve.
Kao da su zaboravili osnovne društvene postulate, američki mediji, međutim, Čavesa zovu diktatorom, često dodajući i epitet marksistički, ili komunistički, iako je venecuelanski predsednik izabran na demokratskim izborima. Na to je nedavno ukazao i holivudski glumac Šon Pen, koji je krenuo u kampanju za „razvejavanje demonizacije” venecuelanskog predsednika. Čak je i tek izabrani potpredsednik SAD, Džo Bajden, premda stručnjak za međunarodne odnose, rekao da Amerika ne treba da zavisi u svojim naftnim potrebama od „venecuelanskog diktatora ili Saudijske Arabije”.
– Ne znam za Saudijsku Arabiju, ali višepartijska Venecuela se, bez obzira na pojedine nepravilnosti i nesavršenosti, ne može ubrojati u diktature ni po kojem kriterijumu – podučava Šon Pen.
Politika govori simbolima. A dolazak Medvedeva na Kubu pod američkom pedesetogodišnjom blokadom, simbolično govori o novim vremenima uz podsećanje na stara hladnoratovska. Ruskog predsednika su, osim na grob sovjetskom vojniku, odveli i u nedavno izgrađenu Rusku pravoslavnu crkvu u Havani. Nema više komunizma i ateizma, bar ne u velikoj Rusiji, ali su, kada je o Americi reč, hladnoratovske metode još na snazi. Očekuje se da će jedan od prvih spoljnopolitičkih poteza nove administracije biti, ako ne potpuno ukidanje sankcija, ono bar ublažavanje. Fidel Kastro je kao vođa revolucije, nadživeo deset američkih predsednika, a po procenama američkih instituta koji preporučuju smernice spoljne politike, blokada Kube nije naudila režimu, već mu je naprotiv pružila izgovor za sve nedaće Kubanaca.
Povratak Rusa na ostrvo u komšiluku vraća uspomene na raketnu krizu (1962) kada je svet bio na ivici nuklearnog rata. U tim vremenima na Kubi je izgrađena i špijunska stanica u Lurdesu u kojoj su radili visokoobučeni sovjetski stručnjaci i koja je radioelektronskim putem obavljala prisluškivanje američke obale. Poslednji sovjetski zvaničnik koji je putovao u Havanu bio je Mihail Gorbačov 1989. Dve godine posle toga SSSR se raspao. Ekonomska razmena sa Kubom koja je u vreme savezništva prevazilazila osam milijardi dolara, pala je na nulu. Udarac je bio tako težak da se Kuba ni danas nije oporavila od tadašnje krize.
U Havanu je 2000. došao Vladimir Putin i odmah potom objavio rasformiranje špijunskog centra u Lurdesu, poslednji relikt ruskog vojnog prisustva na ostrvu.
Tek 2006. odnosi su počeli ponovo da se razvijaju. Trgovinska razmena porasla je na 360 miliona dolara. Poslednjih meseci posete najviših delegacija iz Rusije su učestale. Sklopljeni su i određeni vojni ugovori. Rusi su pozvani i da učestvuju u istraživanju nalazišta nafte oko ostrva.
Nije slučajno, kako procenjuju analitičari, da je interes Rusije za Kubu i Latinsku Ameriku pojačan u trenutku kada SAD vode politiku u nekadašnjoj zoni bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema nekim proračunima, godišnja trgovina Rusije sa Latinskom Amerikom, posle turneje Medvedeva, popeće se na 15 milijardi dolara. Dobar deo ove sume ostvariće se dopremanjem ruskog oružja u američki komšiluk. Medvedev je pozvao Raula Kastra da sledeće godine dođe u zvaničnu posetu Moskvi. Biće to prilika da mlađi brat kubanskog vođe vidi jednu drugu zemlju od one sa kojom je Kuba bila najbliži hladnoratovski saveznik. Za to vreme u Vašingtonu niko od zvaničnika nije još pokušao da uspostavi veze sa Venecuelom i Kubom. Samo je Šon Pen pošao u misiju razbijanja predrasuda prema latinoameričkim susedima. Dok konzervativni mediji strahuju da zemlja, stupanjem Obame na čelo svetske supersile, odlazi u nedozvoljivo „leve vode”.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 01/12/2008]
.jpg)
