Izvor: Politika, 05.Nov.2014, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fijasko Obaminih demokrata
Konzervativci osvojili vlast u Kongresu na izborima na kojima su birači predsedniku poslali poruku da su veoma nezadovoljni njegovom vladavinom
Novu većinu u oba doma američkog Kongresa čine republikanci koji su na izborima teško potukli demokrate Baraka Obame. Predsednik je posle izbora u utorak u velikoj meri izgubio legitimitet i moć, što znači da će mu sa prevladavanjem konzervativaca u Predstavničkom domu i Senatu biti veoma teško da vlada tokom poslednje dve godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mandata.
Šef Bele kuće ranije je kazao da je glasanje za Kongres ujedno i izjašnjavanje o njegovoj politici i, ako je to zaista bilo tako, onda je Obami poslata jasna poruka da su građani nezadovoljni njegovom vladavinom. Republikanska stranka je uvećala prednost koju je već uživala u Predstavničkom domu, a sada je osvojila i većinu u Senatu, koji je dosad bio pod kontrolom Demokratske stranke.
Konzervativci ne samo da su pobedili u tradicionalno republikanskim državama već i među biračima koji su na predsedničkim izborima glasali za Obamu.
Kako piše „Vašington post”, ova partija je trijumfovala jer je biranje zakonodavaca uspešno predstavila kao referendum o šefu izvršne vlasti, veoma nepopularnom Obami koji prema poslednjim anketama uživa 38 odsto podrške građana. Zbog toga se o njemu govori kao o nemoćnom predsedniku na kraju vladavine, što je u američkoj političkoj kulturi poznato kao fenomen „hromog patka”.
„Predugo je ova administracija pokušavala da američkom narodu govori šta je za njega dobro da bi onda druge krivila kada njena politika nije davala rezultate”, kazao je republikanski senator iz Kentakija Mič Mekonel, koji će verovatno postati lider većinske stranke u Senatu. To je veoma važna pozicija jer će Mekonel odlučivati o dnevnom redu, pa dakle i o šansama da se vladini predlozi uzmu u razmatranje.
Obama je kažnjen između ostalog i zbog toga što je biračima obećavao da će doprineti saradnji dve dominantne stranke, ali kao predsednik nije pronalazio zajednički jezik sa republikancima. Zbog nesaradnje Kongresa i Bele kuće, prošle godine su nakratko zatvorene službe federalne vlade.
Biračima se očigledno nije dopalo ni to što je predsednik zemlje sa striktnom podelom vlasti zaobilazio zakonodavce kada je letos pokretao rat protiv Islamske države ili kada je najavio da će predsedničkom uredbom, a ne zakonom, regulisati položaj imigranata bez dokumenata.
Sa druge strane, ima argumenata da sa tako neprijateljskim Kongresom Obami i ne preostaje ništa drugo nego da koristi veto i uredbe da bi donosio progresivne zakone i sprečio republikance da ožive neke od nazadnih ideja poput zabrane istopolnih brakova ili ukidanja ekoloških taksa.
Obama vetom može da blokira republikanske zakone, ali će mu u tom slučaju biti teško da u suprotstavljenom taboru pronađe glasove za neke od svojih predloga i mera. Dok pojedini mediji predviđaju da će sa ovakvim rasporedom mandata sigurno doći do blokade vlade, pojedini analitičari ocenjuju da će dve grane vlasti možda ipak sarađivati: Obama je svestan svoje nepopularnosti, a republikanci njegovog veta.
I pored toga što je većina najuticajnijih američkih medija liberalno usmerena, pa prema tome na izborima podržava demokrate, i „Njujork tajms” i „Vašington post” konstatuju da su se republikanci veoma potrudili u kampanji. Probali su da se približe populaciji koja obično ili ne glasa ili bira drugu stranku.
Tako se na njihovoj listi našla Mija Lav, Afroamerikanka čiji su roditelji imigranti, koja je sada postala prva crna republikanka u Kongresu. U pokušaju da dopru do mladih, konzervativci su istakli i Elis Stefanik koja je sa svojih 30 godina postala najmlađa kongresmenka u istoriji Amerike.
Povrh svega, uspeli su da donekle „primire” radikalno krilo svoje stranke, poznato po seksističkim i rasističkim komentarima, što je privuklo umereno konzervativne birače.
Ipak, to je i dalje stranka čiji članovi u većini slučajeva podržavaju nošenje oružja, smanjivanje poreza, ukidanje minimalne zarade i deregulaciju Volstrita. Izbori su označili početak kraja Obamine vladavine, pa mediji već analiziraju šta rezultati znače za pretendente na Belu kuću 2016.
Republikancima je data prilika da se pokažu ili iznevere poverenje koje im je ukazano zbog razočaranosti u Obamu. Oni još nemaju jednog kandidata koji se ističe, kao što demokrate imaju Hilari Klinton za koju se procenjuje da joj debakl stranačkih saboraca ipak neće naneti previše štete.
Pobeda i u trci za guvernere
Osim za članove Kongresa, održani su i izbori za guvernere pojedinih saveznih država. Građani su izglasali republikance čak i u državama Masačusets i Merilend, koje uobičajeno glasaju za demokrate, kao i u Ilinoisu odakle je predsednik Obama.
Među republikanskim političarima koji su se borili za Kongres veliku medijsku pažnju privukla je Džoni Ernst, koja je služila u američkoj vojsci u Iraku i koja se izjasnila kao protivnica abortusa. Ona će biti senatorka iz Ajove.
Novi raspored mandata u Kongresu
Senat (sto mesta)
Republikanci 52 (sedam mandata više u odnosu na prethodni saziv)
Demokrate 44
Nezavisni 1
Čekaju se rezultati za preostala mesta
Predstavnički dom (435 mesta)
Republikanci 242 (13 mandata više u odnosu na prethodni saziv)
Demokrate 174
Čekaju se rezultati za preostala mesta
Izlaznost
Glasalo
75 odsto belih birača
12 odsto Afroamerikanaca
8 odsto Hispanoamerikanaca
60 odsto belaca glasalo za republikance
89 odsto Afroamerikanaca glasalo za demokrate
63 odsto Hispanoamerikanaca glasalo za demokrate
Jelena Stevanović
objavljeno: 05.11.2014.
