Izvor: Politika, 02.Nov.2013, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomsko prepucavanje Berlina i Vašingtona

Ko više podriva oporavak globalne privrede: američka dužnička kriza ili nemački ekonomski uspeh?

Dva glavna stožera Zapada u rvanju sa globalnom finansijskom krizom od 2008. godine – SAD i Nemačka – ušla su u otvorenu i oštru prepirku ko je od njih danas glavni podrivač oporavka svetske privrede. Dan nakon što su SAD optužile Nemačku da usporava kako oporavak evrozone, tako i svetske ekonomije, zvanični Berlin juče je oštro uzvratio.

„Kritika američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministarstva finansija na račun Nemačke je neshvatljiva. SAD bi bilo bolje da podrobnije analiziraju svoju ekonomsku situaciju i odgovore na pitanje: ko više podriva oporavak globalne privrede – američki dugovi ili nemački ekonomski uspeh?”, uzvratilo je juče nemačko ministarstvo ekonomije.

Ishod ove nesvakidašnje transatlantske polemike, u jeku razmirica oko špijunskih akcija američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) i neizvesnog toka budućih trgovinskih pregovora SAD i EU, za sada je neizvestan. Verbalno prepucavanje Vašingtona i Berlina, kome se juče pridružio Međunarodni monetarni fond (na strani Vašingtona) otvara najmanje dva pitanja.

Da li će ovaj neočekivani „rat ekonomskih modela” doprineti konsolidaciji pozicije Zapada u budućim pregovorima prema spoljnim ekonomskim i političkim partnerima? I da li je američka kritika nemačkog „preteranog trgovinskog suficita” pokušaj da se utiče na profil delovanja sledeće nemačke vlade, koja od izbora 22. septembra još nije formirana?

Prva dilema tražiće dugoročnije sagledavanje poteza spoljnog sveta prema očigledno sve više politički i ekonomski razjedinjenom Zapadu. Ova druga, o mogućim spoljnim pritiscima na formiranje vlade najjače evropske ekonomije, u Evropi možda i nehotice otvara novi ciklus unutrašnjih preispitivanja.

EU je danas region sa 26,7 miliona nezaposlenih od kojih je 19,4 miliona u evrozoni. Od prošlog septembra, čak milion Evropljana je ostalo bez posla: najviše u Grčkoj i Španiji, a najmanje u Nemačkoj. Istovremeno, nezaposlenost mladih u Evropi je sve veća, dok EU u 2014. prete deflacija, novi talasi imigranata prema kojima nema jasan stav, politički prodor partija evroskeptika pred izbore za Evropski parlament idućeg maja, kao i konačno suočavanja sa ogromnim nenaplativim dugovima posrnulih banaka čiji se tačan broj još ne zna.

Vodeća politička i ekonomska sila Evrope je istovremeno lane ostvarila najveći spoljnotrgovinski bilans od 1950. godine – 188 milijardi evra. Trgovinski suficit Nemačke je istovremeno veći od kineskog, a čak 69 odsto nemačkog izvoza plasirano je na tržištu Evrope.

Američka kritika nemačkog ekonomskog modela ocenjena je u Berlinu juče kao „jeftin potez” Vašingtona usred afere oko špijunskih akcija NSA, prenosi „Volstrit džornal”.

Šta god da je bio američki motiv za prozivku nemačke ekonomske lokomotive, Berlin je pred evropskom zagonetkom: može li ekonomski posrnula Evropa da se uspravi ako Nemačka i dalje bude brinula samo o svom interesu?

------------------------------------------------------------------

Protesti u Portugaliji zbog smanjenja zarada

Lisabon – U Portugaliji je juče protestovalo na hiljade ljudi protiv smanjena zarada i reformi u javnom sektoru, što je planirala vlada u budžetu za 2014. godinu, prenosi Tanjug. Demonstranti u Lisabonu razvili su transparente na kojima su pozivali vladu da podnese ostavku i isticali poruke poput „Budžet je krađa” i „Gubi se trojko!” „Trojku” predstavljaju Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond koji su Portugaliji odobrili program spasa vredan 78 milijardi evra za sprečavanje finansijskog kolapsa prezadužene zemlje. Zauzvrat su tražili ekonomske reforme koje bi dovele do smanjenja javnog deficita.

Tanja Vujić

objavljeno: 02.11.2013.

Nastavak na Politika...