Izvor: Glas javnosti, 24.Nov.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU razočarala SAD
LONDON - U Vašingtonu je vest o izboru belgijskog premijera Hermana van Rompeja za predsednika Evropskog saveta, a Britanke Ketrin Ešton za visokog predstavnika EU za spoljnu politiku dočekana sa osećajem da očekivanja nisu ispunjena, objavio je juče britanski dnevnik Fajnenšel tajms.
U izveštaju pod naslovom „SAD nisu impresionirane imenovanjima najviših funkcionera EU“, FT je primetio da američki političari uoči izbora u Evropi nisu pokazivali nestrpljenje da saznaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rezultate, mada su ocenjivali da je izbor od ključnog značaja za dalji razvoj evropskih struktura.
Gušenje evropske demokratije
BEČ - Bivši austrijski kancelar, često pominjan kandidat za šefa EU diplomatije Alfred Guzenbauer ocenio je juče za bečki Kurir da je imenovanje Van Rompuja i Eštonove nastavak kursa „razvodnjavanja Ustava“ i da nije sproveden demokratski već „na večeri, iza zatvorenih vrata“.
- Lisabonski sporazum čini Evropu snažnijom. Dvoje izabranih ličnosti nisu dočekane s velikim očekivanjima, kako u Evropi, tako i izvan njen. Ova personalna odluka ne predstavlja snažan signal svetu i ne procenjuje se ujedinjenim nastupom Evrope. Ona ne ispunjava osnovne namere - kazao je Guzenbauer.
Za izabranike je kazao da „nemaju direktni demokratski legitimitet, jer su imenovani od šefova država i vlada“.
- To je i ostaje nedostatak evropske demokratije - kazao je Guzenbauer.
Međutim, kada je u četvrtak uveče iz Brisela stigla vest da su izabrani Van Rompej i Eštonova, članica Evropske komisije zadužena za trgovinu, „prevladao je osećaj neispunjenih očekivanja“, navedeno je u članku.
- Ni Van Rompej ni Eštonova nisu istaknute ličnosti u međunarodnim krugovima, a Britanka, pored toga, nema ni mnogo iskustva u globalnim pregovorima - ocenjuje FT.
Posebno težak zadatak čeka Eštonovu, koja 1. decembra preuzima dužnost od daleko iskusnijeg Havijera Solane i od koje se očekuje da postavi okvire zajedničke evropske spoljne politike. Ona će raspolagati daleko većim budžetom od svog prethodnika, biće na čelu novoformirane diplomatske službe u kojoj će biti zaposleno do tri hiljade ljudi, a obavljaće i funkciju potpredsednika EK.
- Među prioritetima šefice evropske diplomatije biće odnosi sa Rusijom i bivšim sovjetskim republikama, bliskoistočni mirovni proces, evropska uloga u Avganistanu i Pakistanu, kao i zapadni Balkan, uključujući obaveze Eštonove vezane za Kosovo i Metohiju i Bosnu i Hercegovinu, istakao je FT.
