Izvor: Politika, 11.Okt.2013, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dženet Jelen uskoro najmoćnija žena sveta

Aplauzi i poneka strepnja posle Obaminog imenovanja kandidata za novog guvernera američke centralne banke

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Barak Obama je u prošlu sredu doneo jednu od najvažnijih ekonomskih odluka svog drugog mandata – time što je saopštio ime svog kandidata za naslednika Bena Bernankea na čelu Federalnih rezervi (Fed), američke centralne banke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
To je Dženet Jelen (67), u jednom novinskom komentaru opisana kao „sitna žena sa velikim koeficijentom” (inteligencije), dosadašnja članica Odbora guvernera, ugledni ekonomista, i po mnogim ocenama u današnjoj Americi za to mesto danas najkvalifikovanija.

Bernankeov drugi četvorogodišnji mandat ističe 31. januara iduće godine, a dotle imenovanje Jelenove treba da bude potvrđeno u Senatu, oko čega se ne očekuju problemi, s obzirom na to da uživa nepodeljenu podršku tamošnje demokratske većine. Leri Samers, Obamin bliski saradnik i profesor sa Harvarda, čije je ime takođe bilo u opticaju, povukao se samo zato što je njegovu kandidaturu, zbog bliskih veza sa Volstritom, osporio znatan broj demokratskih senatora.

Dženet Jelen tako ima jedinstvenu priliku da u američku istoriju uđe kao prva žena na čelu Feda, dok bi sa političkog stanovišta bila prvi guverner sa demokratskim pedigreom posle dugo vremena, s obzirom na to da su i Bil Klinton i Barak Obama upravljanje institucijom koja najviše utiče na tokove ekonomije poveravali izabranicima njihovih republikanskih prethodnika (Klinton je drugi mandat dao Alenu Grinspenu, a Obama Bernankeu).

Pojedini mediji Dženet Jelen već opisuju kao „najmoćniju ženu sveta”, što nije (veliko) preterivanje, s obzirom na uverenje da je vođenje Feda drugi najvažniji posao na svetu danas (prvi je biti predsednik SAD).

Zadatak Federalnih rezervi, koje inače nisu pojedinačna institucija, nego sistem, dvostruk je: da sa jedne strane obezbeđuju maksimalnu zaposlenost, a sa druge minimalnu inflaciju, što znači da ekonomiju neprestano održavaju u „zlatnoj zoni”, odnosno tempu koji nije ni prespor ni prebrz.

Fed to čini tako što novac (podizanjem referentne kamate) poskupljuje kad misli da se ekonomija pregrejala, ili ga pojeftinjuje kad proceni da se suviše hladi.

U današnjem globalizovanom svetu, to međutim utiče i na tempo svetske ekonomije u kojoj je rezervna valuta američki dolar. Sve centralne banke drugih zemalja čija je valuta vezana za dolar, ako žele da zadrže stabilne kurseve, prate signale iz Feda i na osnovu njih kalibriraju svoje monetarne politike.

Ukratko, zbog moći dolara, Fed je monetarna supersila i po mnogo čemu centralna banka sveta. To znači i da će Dženet Jelen imati veću kontrolu nad globalnom ekonomijom nego bilo koji drugi pojedinac danas. Otuda i zaključak da je najmoćnija žena sveta, što je inače titula koja se najčešće dodeljuje nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, u čijim rukama je međutim samo sudbina evropske ekonomije.

Iako se imenovanje Jelenove, s obzirom na to da je već bila zamenica Bernankeu, ocenjuje kao kontinuitet, nagoveštava se i izvestan zaokret. Dok je Bernanke podjednaku pažnju poklanjao i smanjivanju nezaposlenosti i stabilnosti cena, uverenje je da će njegova naslednica više pažnje posvećivati povećavanju broja radnih mesta, a prema inflaciji biti tolerantnija.

Trenutna stopa nezaposlenosti u Americi je 7,3 odsto (izuzetno niska kad se poredi sa prosekom EU), ali za ovdašnje prilike previsoka budući da se smatra da je najoptimalnija ona između 5,2 i 5,8. Inflacija je na teoretskom minimumu: 1,2 odsto.

Bernanke, koji je predsedavao početkom krize, ali je neortodoksnom politikom (bar za jednog republikanca) i kormilario izlaskom iz nje, vodio je politiku jeftinog novca, uz praktično nultu kamatnu stopu. To je svakako delovalo blagotvorno, mada mu njegove partijske kolege zameraju da je time proizveo neke ekonomske „mehure”.

„Volstrit džornal”, glas Volstrita i zagovornik tržišnog fundamentalizma, Jelenovu opisuje kao „nereformisanu kejnsijanku”, što će reći da je pristalica filozofije po kojoj država zna šta je dobro za biznis i ekonomiju u celini. U prevodu, to znači da će biti zagovornica „stimulisanja”, to jest podsticajnih mera, pa i ulaganja državnih para u privatne entitete na tržištu, čemu je pribegavao i Obama, kroz spasavanje nekih banaka i automobilske industrije.

U svakom slučaju, oči sveta već su netremice uprte u Ameriku koja je ovih dana upetljana u političku i fiskalnu krizu čiji ishod u najboljem slučaju može da bude destabilizujući, a u najgorem da izazove novu veliku krizu.

Dženet Jelen može samo da se nada da će mandat početi u uslovima kada je ovaj zaplet – samo neprijatna istorija.

Milan Mišić

objavljeno: 11.10.2013

Nastavak na Politika...