Izvor: Politika, 15.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama sa vodom u Zapadnoj Virdžiniji
Izlivanje industrijskih hemikalija u reku suvih slavina ostavilo 300.000 ljudi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Na jugu Zapadne Virdžinije, savezne države na istoku SAD, privodi se kraju već skoro sedmodnevna ekološka drama u kojoj je oko 300.000 ljudi bez vode za piće, kuvanje i kupanje, posle izlivanja jedne industrijske hemikalije u lokalnu reku, samo nekoliko kilometara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzvodno od izvorišta.
U pitanju je 4-metilcikloheksan metanol (MCHM), koji se koristi u rudarstvu, za tretman uglja neophodan da bi postao „čist” i prilikom sagorevanja manje zagađivao atmosferu. Iz po svoj prilici rđom nagrizenih cisterni kompanije orvelijanskog imena „Fridom vorks”, u reku Elk iscurilo je oko 28.000 litara, pri čemu to nije prijavila ona, nego je otkrila federalna inspekcija, sledeći trag neprijatnog mirisa.
U momentu kada je zagađenje otkriveno, ovaj otrov, koji izaziva iritaciju kože, mučninu, povraćanje i otežano disanje, već je dospeo u oko 2.500 kilometara vodovodnih cevi, što je nalagalo ne samo zatvaranje kućnih slavina nego i bolnica, restorana, praonica i svih drugih službi i ekonomskih aktivnosti u kojima se koristi čista voda.
Do početka ove nedelje, zbog problema izazvanih u dodiru sa zagađenom vodom, na bolničkom lečenju zadržano je 14 ljudi, dok je 232 čoveka posle ukazane prve pomoći poslato na kućni oporavak. Flaširanu pijaću vodu pogođenim okruzima dostavljala je federalna služba za vanredne situacije.
Prema najnovijim vestima, kriza se stišava: pošto je utvrđeno da je koncentracija MCHM opala na dozvoljenu meru, građanima se savetuje da, posle preporučene procedure ispiranja svojih cevi i slavina, vodu koriste, što neki eksperti kritikuju, smatrajući da štetno dejstvo ovog industrijskog otrova nije u dovoljnoj meri naučno ispitano.
Sem toga, otrovni mulj je nastavio svoje putovanje nizvodno, stigavši to reke Ohajo, što je izazvalo vanredno stanje i u tamošnjim naseljima.
Ovaj ekološki incident je povod da se, kao i u sličnima ranije, otvori tema labavog režima kontrole industrijskih hemikalija u Americi, što je bila tema i nekoliko holivudskih filmova, snimljenih po istinitim događajima, među kojima je najpoznatiji „Erin Brokovič”, drama po istinom događaju iz 1993. Junakinja je stvarna Erin Brokovič Elis koja je dokazala da je kalifornijska kompanija „Pacifik gas end elektrik” zagadila podzemne vode zbog čega se razbolelo nekoliko stotina ljudi. Kompanija je sudskom presudom iz 1996. morala da plati rekordnu odštetu od 333 miliona dolara.
MCHM je inače na listi od 64.000 industrijskih hemikalija za koje, po zakonu iz 1976, nije potrebno dokazivati da li su štetne ili nisu.
Labava regulativa i rupe u zakonima dovode do toga da je moguće da se industrijski otrovi skladište na obalama reka, pa čak i uzvodno i u neposrednoj blizini izvorišta pijaće vode. Ovaj slučaj je skrenuo pažnju i na mit o „čistom uglju”: pokazuje se, naime, da je cena manjeg zagađenja atmosfere veća kontaminacija površinskih i podzemnih voda.
Najnovija kriza je, kako ukazuju mediji, ukazala i na štetnost privatizacije vodovoda u Zapadnoj Virdžiniji, gde je snabdevanje pijaćom vodom u rukama samo jedne kompanije – „Vest Virdžinija ameriken”, koja je filijala „Amerikan voter vorks”, najveće ovdašnje privatne kompanije u ovom sektoru.
Od privatizacije izvršene pre deset godina, voda je za građane Zapadne Virdžinije poskupljivala 15 puta i danas je ukupno paparenija za 66,5 odsto. Sem toga, ukupan broj fabrika za preradu vode smanjen je sa 26 na 9, što se u ovoj krizi pokazalo kao štetno: pogođeni region se snabdevao iz samo jednog vodovoda. Da je mreža ostala razuđena, šteta bi bila mnogo manja.
U skladište iz kojeg je otrov iscurio ovoga puta, državni inspektori nisu zalazili još od 1991. Kao i uvek u ovakvim situacijama, sledi mnoštvo tužbi i sudskih procesa. A ono od čega se najviše strahuje, to je da je ova drama samo početak američke krize sa pijaćom vodom.
Milan Mišić
objavljeno: 15.01.2014.
