Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donacije ne trošimo, a tražimo zajmove
Upozoravajuću poruku šefa kancelarije Svetske banke članovi naše delegacije dobili baš u Vašingtonu
Samo što su premijer Mirko Cvetković, njegov zamenik Božidar Đelić i guverner Dejan Šoškić sleteli u Vašington, kako bi prisustvovali godišnjoj skupštini Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, dobrodošlicu im je poželela ne baš prijatna vest iz Srbije. Lu Brefor, predsednik Svetske banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu, istakao je kako je naša zemlja „na pragu da izgubi donaciju vrednu 600.000 evra zašto što već nedeljama ne može da se ustanovi ko je ovlašćen da povuče ta sredstva”. Ovu upozoravajuću poruku članovi srpskog pregovaračkog tima primili baš u trenutku kada u zgradi na Aveniji Pensilvanija treba da izlobiraju da se u narednom četvorogodišnjem periodu okvirni program za Srbiju poveća sa 600 na najmanje 900 miliona dolara.
Kako saznaje „Politika”, naša delegacija je u Vašington krenula sa platformom za pregovore čiji je osnovni cilj da Srbija ne postane neto finansijer Svetske banke. Što znači da u budućnosti od ove razvojne finansijske institucije moramo da uzimamo više sredstava nego što ćemo vraćati. Procene pokazuju da ćemo u narednom periodu Svetskoj banci morati da otplatimo oko 900 miliona dolara. Zbog toga je važno da naša delegacija ispregovara povećanje kvote sa oko 600 na najmanje 900 miliona dolara. O ovome je već bilo reči i minulog oktobra tokom godišnjeg sastanka MMF-a i Svetske banke. Međutim, prvo pitanje koje su visoki zvaničnici ove institucije tada postavljali našim državnim državnim zvaničnicima bilo je kako koriste već odobrena sredstva. Odgovorom, međutim, nisu mogli da se pohvale. Zato im je tada poslata jasna poruka: „U narednom periodu moraćete da dokažete da efikasno koristite već odobren novac kako biste imali kredibilitet da tražite više”. Iako su u prethodnom periodu visoki zvaničnici Svetske banke ukazivali na opasnost da Srbija ostane bez sredstava koje ne povlači, sudeći po bilateralnim susretima, postoji spremnost da se našoj zemlji izađe u susret kada je reč o proširenju kvote.
Ovoga puta, članovi srpskog pregovaračkog tima u Vašington su krenuli s namerom da od Svetske banke zatraže novac za nekoliko važnih strukturnih projekata, kako se kvota ne bi „usitnila”. Za pregovaračkim stolom, takođe, bi trebalo da se dogovori da li sredstva Svetske banke u narednom četvorogodišnjem periodu da se troše kroz budžet ili da idu direktno u projekte. Na listi prioriteta trebalo bi da se nađu programi podrške malim i srednjim preduzećima i regionalnom razvoju, bezbednosti na putu, finansiranju projekata u oblasti nauke, ali i energetske efikasnosti.
Kako saznaje „Politika”, donacija koju niko neće, a koju je Lu Brefor spomenuo, pripada resoru Ministarstva poljoprivrede i trgovine. Reč je o projektu smanjenja zagađenja Dunava koji je počeo da se primenjuje još 2005. godine. To je donacija Svetske banke koju podržavaju Globalni fond za zaštitu životne sredine i švedska Agencija za međunarodnu saradnju. U našoj vladi nezvanično ističu da je više od 90 odsto sredstava povučeno, ali i da je na sednici Vlade minulog četvrtka ministar Dušan Petrović potpisao neophodna dokumenta za povlačenje donacije. Nezvanično, kažu, reč je o iznosu od 450.000 dolara, a ne 600.000 evra. Razlog za kašnjenje od nekoliko nedelja je rekonstrukcija vlade i promena nadležnog ministra.
Nažalost, ovo nije jedini projekat Svetske banke s čijom primenom Srbija ima problem. Razlog za odlaganje uglavnom je bio tehničke prirode, jer su Srbiji nedostajale studije izvodljivosti, ali je vrlo često problematična bila i saradnja između nadležnih agencija ili ministarstava. Iako je napredak u primeni vidljiv, od oko desetak projekata Svetske banke tri su još problematična. Jedan se odnosi na regionalni razvoj, drugi na poljoprivrednu reformu, dok je treći vezan za ekologiju u Boru.
Anica Nikolić
objavljeno: 16.04.2011
.jpg)
