Izvor: Politika, 03.Okt.2013, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dok političari ratuju, muzeji pod katancem

Dva tabora krivicu za fiskalnu blokadu vlade prebacuju jedan na drugog i pri tome nijedan ne nagoveštava kompromis

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Prva dva dana političkog rata u Vašingtonu koji je doveo do fiskalne blokade federalne vlade, nekoliko stotina hiljada ljudi poslato na neplaćene prinudne odmore, zatvorivši mnoge državne službe, nacionalne parkove i muzeje, protekla su u međusobnim optuživanjima republikanaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i demokrata sa predsednikom Barakom Obamom na čelu i bez ikakvih nagoveštaja da bi uskoro mogao da se postigne neki kompromis.

„Sve dok sam predsednik neću popustiti neodgovornim zahtevima nekih iz Republikanske partije da uskrate pristupačno zdravstveno osiguranje milionima američkih trudbenika”, poručio je Obama iz vrta Bele kuće, precizirajući time da je za novonastalu situaciju odgovorna samo tvrda frakcija opozicije, a ne i partija američkih konzervativaca u celini.

Zdravstvena reforma, koja je povod za najnoviju američku krizu zbog zahteva desničarske frakcije da se ona razvodni ili odloži, u međuvremenu je stupila na snagu. Poseta veb-sajtu sa ponudama za osiguranje uz državne subvencije premašila je sva očekivanja, ali su zadovoljstvo pokvarili izvesni problemi sa softverom, zbog čega mnogi nisu uspeli da završe posao.

Republikanci su u utorak pokušali da blokadu ublaže uvodeći u proceduru nekoliko zakona po hitnom postupku, koji omogućavaju finansiranje nekih službi, kao što je služba za održavanje parkova, ali su demokrate to isto tako ekspresno odbacile, smatrajući da je reč o još jednom „neozbiljnom” potezu.

Obama je zbog ovog problema već skratio svoju ranije planiranu azijsku turneju, otkazujući posete Maleziji i Filipinima, dok će odluku o (ne)učestvovanju na samitima u Indoneziji i na Brunejima doneti naknadno.

Koliko će ovaj zastoj da potraje, zasad niko ne prognozira, s obzirom na to da predsednikov tabor odbija da o donošenju budžeta vodi pregovore, smatrajući da je Kongres u obavezi da vladi omogući da ispunjava svoje obaveze bez političkih ucena.

Ovo nije prvi put da je federalna vlada u fiskalnoj blokadi: to se od 1977. dogodilo čak 17 puta, a u proseku ovakvi zastoji trajali su šest dana.

Problem je ovoga puta mnogo veći zato što već za dve nedelje predstoji politički okršaj sa mnogo većim ulogom: Kongres treba da izglasa povećanje zakonskog limita za zaduživanje federalne vlade, pošto će postojeći plafon od 16,7 milijardi dolara biti dostignut 17. oktobra. Zasad je neizvesno šta će republikanci tražiti zauzvrat i da li će to opet biti nešto što podriva zdravstvenu reformu.

Iako je njihovo rukovodstvo svesno da to partiji nanosi političku štetu, ono je nemoćno da se suprotstavi frakciji od oko 25 kongresmena izabranih uz podršku ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, koji ne haju za posledice, intimno uvereni da bi, postane li popularna, Obamina reforma demokratama mogla da donese značajan broj stalnih glasača.

Reformi se, međutim, javno suprotstavljaju iz ideoloških razloga, tvrdeći da nije posao države da se meša u socijalna pitanja, već da je svaki pojedinac isključivo odgovoran za svoj sopstveni život i ekonomsku sigurnost.

Argument Obame i demokrata je da je zakon o zdravstvenoj reformi usvojen u oba doma Kongresa, da mu je ustavnost dokazana odlukom Vrhovnog suda (u kome konzervativne sudije imaju većinu) i da je, najzad, bio velika tema predsedničkih izbora 2012. na kojima je Obama opet pobedio. Oni uzaludno ukazuju i da je uzor za reformu ono što su u državi Masačusets već sproveli republikanci, i to u vreme kada je guverner bio Obamin rival iz 2012. Mit Romni.

Kako god bilo, Kongres, pa na neki način i cela Amerika, prema ovdašnjim ocenama su podeljeniji nego ikad od Građanskog rata oko robovlasništva iz sredine 19. veka. Političke strasti uskovitlane tim povodom, koje se ogledaju u ostrašćenim televizijskim debatama advokata dve partije koje prerastaju u istinske svađe, neke starije Amerikance podsećaju na sporenja oko građanskih prava iz šezdesetih godina prošlog veka.

Svi se pozivaju na „američki narod” i svi tvrde da je krivica za krizu u protivničkom taboru.

Pošto su zatvoreni svi nacionalni parkovi u kojima su i turističke atrakcije poput predsedničkih memorijala u Vašingtonu, Kipa slobode u Njujorku i veliki nacionalni muzeji, žrtve ovog zapleta su i na desetine hiljada turista koji ovih dana borave u Americi.

Ekonomska šteta je zasad u drugom planu, glavna briga je politička dobit.

Milan Mišić

objavljeno: 03.10.2013
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Politika...