Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dikens u Baltimoru
Kako je jedan robijaš uspeo da zavede 13 čuvarki od kojih će mu četiri roditi decu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Između 2002. i 2006. televizijska mreža HBO prikazala je, u 60 epizoda, seriju „Žica” („The Wire”), koja se, iako nije nagrađivana, smatra jednom od najboljih televizijskih drama svih vremena.
„Žica” se zbiva u Baltimoru, lučkom gradu od 620.000 stanovnika na istočnoj obali Amerike (oko 60 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kilometara severoistočno od Vašingtona), i bez imalo ulepšavanja, reklo bi se „dikensovski”, slika urbanu stvarnost rasno podeljenog grada, svet dilera droge, policije, školskog sistema i korumpiranih političara.
Autentičnosti je svakako doprinela činjenica što je scenarista Dejvid Sajmon dušu Baltimora upoznao kao dugogodišnji reporter crne hronike „Baltimor sana”. A ovih dana kao da se prikazuje 61. epizoda te priče: mediji se bave jednom kriminalno-pravosudnom aferom koja ponovo potvrđuje da stvarnost može da nadmaši maštu.
Glavni akter je kriminalac Tejvon Vajt (27), uprkos prezimenu („Beli”), Afroamerikanac, koji je od svoje 18. godine više vremena proveo iza rešetaka nego na slobodi.
U Pritvorskom centru Baltimora – „tranzitnom” zatvoru grada, u kojem su oni koji čekaju suđenje ili su pred odlaskom na višegodišnju robiju negde drugde – on je već tri godine, optužen za ubistvo drugog dilera droge u kojeg je ispalio četiri metka. Na dva suđenja porota nije mogla da donese odluku da li je kriv ili nije, pa je zakazano treće, koje je počelo prošle nedelje.
Kad je neko u pritvoru i suočen sa najtežom kaznom (to u Merilendu, državi u kojoj je Baltimor, od pre nekoliko dana nije više smrtna, pošto je guverner upravo potpisao zakon), svakako se ne očekuje da pravi nova krivična dela i otežava svoj ionako bezizgledni položaj.
Ali po scenariju koji je napisala stvarnost baltimorskog podzemlja, koje je izuzetno realistično naslikano u „Žici”, Vajt je činio baš to. Štaviše, zatvor je stavio pod svoju komandu, nastavivši narko-biznis naveliko. Pri tom je zavrbovao i nove saradnike.
To jest saradnice. Prema onome što je ovih dana obelodanjeno, za njega je radilo čak 13 čuvarki zatvora, koje su mu istovremeno bile i ljubavnice. Trevor Vajt je dakle na raspolaganju imao ceo harem.
Četiri njegove milosnice u plavim uniformama su i zatrudnele, a tri su na svojoj koži istetovirale njegovo ime. Da su ga snabdevale mobilnim telefonima i unosile drugu za prodaju između zidina zatvora – zdanja starog 150 godina – to se podrazumeva.
Prema izveštaju Ef-Bi-Aja i sudskim dokumentima, transkriptima prisluškivanih telefonskih razgovora i drugim materijalom iz dosijea ovog slučaja, Pritvorski centar Baltimora je pretvoren u oazu droge i seksa, sa prometom koji se meri hiljadama dolara nedeljno.
Tamo je inače nešto više od 2.000 zatvorenika koji čekaju suđenje za sva zamisliva krivična dela, od pisanja čekova bez pokrića, preko silovanja i dilovanja, do ubistava.
O njima brine 625 čuvara, koji pre nego što potpišu radni ugovor prolaze kroz šestonedeljnu obuku, gde, između ostalog, uče i kako da se zaštite ne samo od fizičkih nasrtaja robijaša, nego i od njihovog podmićivanja. Jedna od važnih lekcija je i da je svako zbližavanje sa zatvorenicima – opasno.
Više od 60 odsto čuvara u baltimorskim zatvorima su žene, ne zato što su kvalifikovanije za ovo teško i opasno zanimanje, nego zbog činjenice da mnogo veći postotak muškaraca koji se prijavljuju za ovaj posao ne prolazi ispit provere: nepodesni su zbog svoje prošlosti i veza sa kriminalom, pa test ne prolazi čak 80 odsto podnosilaca molbi.
Posao je inače državna služba, sa pristojnom platom od oko 40.000 dolara godišnje, ponekad i više ako ima prekovremenih sati. Sem toga, teže je dobiti otkaz.
Čime je Tejvon Vajt, koji na fotografijama ne liči na nekog crnog Kazanovu, zaveo čak 13 svojih čuvarki, samo je delimično misterija. Prema onome što je izneto – manjak ličnog šarma nadoknadio je višak dolara koji su mu priticali.
„Bejbi, ja volim novac, ja hoću svoj novac”, rekla je u prisluškivanom telefonskom razgovoru vođi zatvorske mafije jedna od inkriminisanih čuvarki.
A kad se vrata za korupciju jednom otvore, po pravilu se nikad ne zatvaraju. Čuvarke su tako postale Vajtove sluškinje i ljubavnice.
Seks između zatvorenika i čuvara nije inače retkost u američkim zatvorima: prema jednom često citiranom izveštaju Ministarstva pravde, od 39.121 zatvorenika koji su priznali da su imali seksualne odnose sa svojim čuvarima, u 69 odsto slučajeva u pitanju su bile veze sa čuvarkama.
Upravljanje Pritvorskim centrom Baltimora preuzela je 2007. država, upravo zbog otkrića o korumpiranosti čuvara. Od 2009, zbog nedozvoljenih veza sa zatvorenicima, otkaz je dobilo 89 službenika merilendskih zatvora, a procena je da u najnovijem slučaju u nedozvoljenim vezama nije samo pomenutih 13 čuvarki – već oko 80 odsto svih zaposlenih.
To nije čudno ako se zna da mnogobrojne bande planski ubacuju svoje ljude u redove čuvara: prijavljuju se prijatelji, devojke i rođaci kriminalaca od kojih neki i prođu proveru. A kad su jednom unutra, onda zatvorom upravlja robijaš koji je najviši u hijerarhiji podzemlja, a ne direktor zatvora koga je postavila država.
Tejvon Vajt je uz to i pripadnik bande „Familija crne gerile”, poznate ne samo po tome što ubija svoje protivnike, nego i spaljuje njihove domove, što mu je dalo dodatnu moć i omogućilo da umesto kriminalca lišenog slobode postane gospodar zatvora.
Ova afera je i deo šire slike američkog zatvorskog sistema i nevesele činjenice da je ovde na svakih 100.000 stanovnika 760 zatvorenika. U zemljama sa kojima se Amerima poredi – u Nemačkoj na primer, taj broj je 90, u Francuskoj 96, u Južnoj Koreji 97, dok je u Britaniji nešto veći; 153. Meksiko ima 208, a Brazil 242. Stopu sličnu američkoj ima samo Rusija.
Sa pet odsto svetskog stanovništva, SAD imaju 25 odsto svetskih robijaša. Razlog za to je i američka kaznena politika, pre svega kad je reč o narkoticima. Od oko dva miliona zatvorenika, koliko ih je u proseku u američkim zatvorima poslednjih godina, 1,6 miliona su iza rešetaka zbog neke presude u vezi s drogom. Čak četiri od pet hapšenja su samo zbog njenog posedovanja.
Američki troškovi za zatvore su u poslednjih 20 godina rasli šest puta brže od troškova za obrazovanje. Prema podacima koje je prošle godine u „Tajmu” naveo kolumnista Ferid Zakarija, Kalifornija je od 1980. izgradila 21 novi zatvor – i samo jedan koledž.
U 2011. tamo je potrošeno 9,6 milijardi za zatvore prema 5,7 milijardi za visoko obrazovanje. Jedan student na državnom univerzitetu tamo košta 8.667 godišnje, a jedan robijaš 45.000. Novi trend je privatizacija zatvora: njihovo pretvaranje u privatni biznis, čime se stvara nova grana privrede: zatvorski kapitalizam.
U seriji „Žica” svaka sezona se završava hapšenjem čelnika jedne bande, da bi se već u sledećem kadru pokazalo da njihova mesta odmah preuzimaju drugi ljudi – i biznis se nastavlja. Takav ishod će najverovatnije imati i kraj „sezone” Tejvona Vajta, s tim što njegov naslednik, ako bude pametniji, neće imati decu sa čuvarkama.
Milan Mišić
objavljeno: 12/05/2013
