Izvor: B92, 13.Jul.2011, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Devizne rezerve Kine 3.200 mlrd. $

Peking -- Devizne rezerve Kine su skočile na skoro 3.200 milijardi dolara iako je Peking intervenisao na deviznom tržištu.

Rezerve rastu jer Peking kupuje devize da bi se suprotstavio pritisku za poskupljenje juana zbog priliva prihoda od izvoza i investicija.

Vašington i drugi trgovinski partneri se žale da kontrola kursa samo uvećava milijarde dolara trgovinskog suficita Kine što može da omete oporavak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prirede širom sveta.

Rezerve Kine su krajem juna bile za 30,3 odsto veće nego juna 2010. godine, saopštila je centralna banka. Povećanje za poslednja tri meseca iznosi 157 milijardi dolara.

Sastav deviznih rezervi Kine je tajna, ali se smatra da Peking više od polovine ima u državnim hartijama od vrednosti i drugim vrstama duga američke vlade. To je podstaklo zabrinutost kineskih zvaničnika za bezbednost njihovog poseda. U više navrata su apelovali na američke lidere da izbegnu korake koji bi mogli smanjiti vrednost dolara u pokušaju da ožive usporen ekonomski rast. Vlada Kine je počela da diversifikuje svoje rezerve, pokušavajući da postigne bolju zaradu davanjem nešto novca agencijama koje ulažu u akcije i druge strane sredstva.

Američka i ostale vlade kažu da Kina brani nizak kurs juana, dajući svojim izvoznicima nefer prednost usred slabe globalne tražnje, i šteteći stranim konkurentima u vreme kada su privredi drugih zemalja potrebna radna mesta.

Neki američki poslanici žele da se Kina kazni ako Peking ne reaguje. Pritisak za to je oslabio jer su dve vlade sarađivale tokom globalne krize, ali ti zahtevi su oživeli kako se trgovina oporavlja.

Peking je prošle godine obećao da će dopustiti slobodniji devizni kurs, ali analitičari očekuju da će biti dopusteno da juan poraste samo oko tri do pet odsto godišnje u odnosu na dolar.

Međunarodni monetarni fond je aprila saopštio da će globalni oporavak biti sve slabiji ako Peking ne dopusti tržišno usklađivanje kursa.

Kineske rezerve obično rastu zbog trgovinskog suficita, ali analitičari kažu da je najnovije povećanje podstaknuto prilivom stranog kapitala zbog relativno jakog rasta Kine usred globalne depresije.

Kina je imala redak trgovinski deficit nešto veći od jedne milijarde dolara u prvom kvartalu ove godine i suficit od samo 44 milijarde u prvom polugodištu. Da je trgovina slobodnija, taj priliv novca bi povećao vrednost juana što bi poskupelo kinesku robu za izvoz.

Kineski zvaničnici su protiv toga da se njihovoj valuti dopusti da brzo raste, iz straha da bi to naškodilo izvoznicima i dovelo do otpuštanja.

Nastavak na B92...