Izvor: Politika, 11.Sep.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan koji je promenio sve
Komemoracijama u Njujorku, Vašingtonu i Šanksvilu obeležena desetogodišnjica najspektakularnijeg terorističkog napada u istoriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerika se u nedelju podsetila događaja koji je promenio tok njene i svetske istorije –teroristički udar koji je razbio njen osećaj sigurnosti na sopstvenom tlu.
Komemoracije su održane na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sva tri mesta gde su fanatici Al Kaide u samoubilačkim napadima otetim putničkim avionima izazvali nadrealna rušenja i smrt bezmalo 3.000 ljudi: u Njujorku, u Vašingtonu (Pentagon) i u mestu Šanskvil, Pensilvanija, gde se srušila letelica kojom su otmičari nameravali da se obruše na Belu kuću.
Sva tri stratišta posetio je i predsednik Obama, koji je, u poruci naciji, u subotu, izjavio da se Amerika i dalje suočava sa „odlučnim protivnikom” koji će nastojati da „udari ponovo”. „Ali mi smo budni i činimo sve što je u našoj moći da zaštitimo naš narod… Sjedinjene Države ne smeju da se opuste u svojim antiterorističkim naporima u nedeljama i mesecima koji slede”.
Vikend je, inače, protekao u veoma strogim merama bezbednosti pre svega u Njujorku i Vašingtonu, posle vesti da su u SAD ušla tri diverzanta s namerom da baš na godišnjicu izvedu novi napad i pokažu da je Al Kaida, i posle likvidacije Osame bin Ladena prošlog maja, još velika pretnja.
Glavna komemoracija održana je na Menhetnu, na mestu gde su se nalazili neboderi Svetskog trgovinskog centra. Juče je tamo zvanično otvoren memorijal žrtvama „devetog jedanaestog”, kako se ovde naziva ovaj tragičan događaj. Takozvana nulta tačka (Graund ziro) još je gradilište: na mestu srušenih kula grade se nove, još veće, od kojih je prva već dostigla 80. sprat. Planirano je inače da bude visoka čak 541 metar.
Memorijalnim prostorom dominiraju dve fontane, neka vrsta bazena koji se nalaze tačno gde su nekad bili temelji srušenih kula. S njihovih zidova od crnog mermera, visokih 9 metara, stalno se obrušava voda, a u memorijalnom parku je zasađeno 400 hrastovih stabala. Muzej, kao deo kompleksa, biće dovršen iduće godine.
Na obodima su, takođe u mermeru, uklesana imena svih poginulih, a ona su, po ceremoniji koja se obavlja na svaku godišnjicu, čitana naglas. Čitala ih je rodbina: deca čiji su roditelji poginuli, ili roditelji koji su pre 10 godina ostali bez dece, braća, sestre…
Komemorativnu svečanost je otvorio gradonačelnik Majkl Blumberg, a glavni gosti su bili predsednik Barak Obama i njegov prethodnik Džordž Buš, kome je ovaj događaj dramatično promenio i unutrašnje i spoljnopolitičke prioritete tokom oba mandata.
Predsednici su se kratko obratili skupu, govoreći s podijuma zaštićenog neprobojnimstaklom. Nisu održali politički govore: Obama je pročitao jedan psalm iz Biblije čija je glavna poruka da je „Bog naša uteha i snaga”, dok je Buš, koji se posle iseljenja iz Bele kuće retko pojavljuje u javnosti, pročitao pismo Abrahama Linkolna majci kojoj je rat odneo pet sinova.
Minuti ćutanja su održani u 8.46 i u 9.03, momentima kada su se pre 10 godina avioni zarili u tada najviše zgrade sveta i time najavili „nadrealni dan rušenja i smrti”, kako je to opisano u direktnom televizijskom prenosu.
Na ceremoniji koja je održana ispred Pentagona, sedišta Departmenta odbrane i armije, učestvovali su potpredsednik Džo Bajden, sekretar za odbranu Leon Paneta i načelnik Združenog generalštaba admiral Majkl Malen.
Pentagon, najveća administrativna zgrada sveta, u čije se jedno krilo zario avion „Ameriken erlajnsa” samo 20-ak minuta posle poletanja sa obližnjeg međunarodnog aerodroma „Dals”, obnovljen je samo posle godinu dana, zahvaljujući ne samo vojnoj efikasnosti, nego i manjim razmerama štete u odnosu na onu na Menhetnu.
Desetogodišnjica 11. septembra je inače proteklih dana bila dominantna medijska tema, pri čemu je konsenzus da je to zaista bila istorijska raskrsnica. Nije, međutim, postignuto jednoglasje oko toga da li su godine koje su u međuvremenu protekle bila „izgubljena dekada”, kako to mnogi tvrde.
U svakom slučaju, Amerika danas nije ona svemoćna supersila kakva je bila u momentu kada je ostvarena ludačka zamisao Osame bin Ladena. Zemlja je politički oštro podeljena, ne uspeva da prevaziđe posledice velike ekonomske krize koja je pre tri godine začeta na njenom tlu, prezadužena je i počinje da uvažava činjenicu da planeta nije više „svet jedne sile”, već da je međunarodni poredak postao „multipolarni”.
Odgovor na glavno pitanje: kako njene obaveštajne službe, njen džinovski špijunski aparat nije uspeo da spreči ovako dramatičnu diverziju, iako je bilo nagoveštaja da se tako nešto sprema, uglavnom se svodi na to da se pripremala samo „za odbranu od zamislivog”.
Udarilo ju je ono što je zaista bilo za neverovanje. Koliko je efikasna bila ta operacija Al Kaide (koja se, srećom, nije ponovila), možda najbolje pokazuje njena ekonomska cena. Bin Laden je, kako iznosi „Njujork tajms”, potrošio oko pola miliona dolara da je organizuje, dok je Amerika da bi sanirala štetu, sprečila reprizu, i u dva „rata protiv terora” koja je potom povela, potrošila 3,3 hiljade milijardi dolara.
U poslednjih 10 godina nisu se doduše ostvarile njene najveće strepnje niti obistinile njene najveće nade, konstatuje „Tajms”, ali je „nova normalnost” koja je umeđuvremenu uspostavljena sasvim drugačije od pređašnje.
Milan Mišić
objavljeno: 12.09.2011
.jpg)
