Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Kosovo evropska država?
Debata u Američkom institutu za mir protekla bez preciznog odgovora na ovo pitanje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. septembra – Da li je Kosovo evropska država, može li to da bude, ili je to nemoguć projekat?
Ova tri pitanja bila su okvir za izlaganja i raspravu na jednoiposatnom skupu sa oko stotinu učesnika, održanom u Američkom institutu za mir, koji sebe definiše kao „nezavisnu, nepristrasnu i nacionalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << instituciju, osnovanu i finansiranu od Kongresa”. Institut je, inače, jedna od centralnih tribina u Vašingtonu gde se raspravlja o Balkanu.
Na postavljena pitanja, koja je forumisao Danijel Server, potpredsednik Centra za postkonfliktni mir i operacije stabilnosti, odgovore su ponudili Enđeluše Morina, izvršni direktor Kosovske inicijative za stabilnost iz Prištine, i Soren Jesen Peterson, sada direktor vašingtonske nevladine organizacije „Nezavisni diplomata”, a nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo. Zajedničko u njihovim prezentacijama je da Kosovo geografski jeste u Evropi, ali da su perspektive njegove integracije u EU u ovom momentu u najmanju ruku komplikovane, pa je zbog toga izostao i precizan odgovor na zadata pitanja.
Prema Enđeluši Morini, jedna od ključnih činjenica jeste okolnost da kosovska nezavisnost nije priznata od pet zemalja EU, što čini nemogućim uspostavljanje bilo kakvih ugovornih veza između Prištine i Brisela. Morina je ukazala i da na Kosovu danas postoji pet struktura vlasti – tri međunarodne, jedna albanska i jedna srpska – koje se međusobno nadmeću, što sve doprinosi da Kosovo u mnogo čemu, uključujući i proces vizne liberalizacije, bude tretirano drugačije.
Po Jesenu Petersonu, na Kosovu je danas velika politička zbrka, jer se ne zna ko je za šta odgovoran. Zbog „zamora proširenja”, EU bi morala i zvanično da reafirmiše deklaraciju iz Soluna, po kojoj sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu, uključujući i Kosovo.
Za ovog diplomatu Srbija jeste ključni akter stabilnosti i ekonomskog prosperiteta u regionu, ali on predlaže da Brisel pitanje odnosa Beograda i Prištine stavi u istu ravan kao i saradnju Srbije sa Hagom. Smatra i da bi EU morala da izbegne neke greške iz prošlosti – da u svoje redove primi zemlju (Srbiju), koja će potom da blokira prijem druge (Kosovo).
Peterson je izneo procenu da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je počeo razmatranje pitanja legaliteta proglašenja kosovske nezavisnosti, moglo da bude takvo da i Beograd i Priština proglase pobedu, što bi onda omogućilo da dođe do neke vrste međusobnog detanta.
Oba glavna govornika ukazala su i na visoku zavisnost Kosova od strane pomoći, a pomenuta je i ideja da bi EU, u procesu integracije Srbije, od Beograda mogla da traži da podrži njenu politiku prema Kosovu.
M. Mišić
[objavljeno: 17/09/2009]
