Izvor: Politika, 19.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crvena linija za Asada
U očekivanju brzog kraja sirijskog režima, Pentagon priprema vanredan plan za zbrinjavanje njegovog hemijskog i biološkog oružja
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Velika diverzija u središtu Asadovog režima je prekretnica, ocenjuje se u Vašingtonu, uz obelodanjivanje da Pentagon razrađuje vanredne planove za zbrinjavanje sirijskog hemijskog i biološkog oružja, konsultujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se o tome sa Izraelom.
Istovremeno, Vašington je definisao „crvenu liniju” za Asada: to je upravo upotreba tog oružja protiv sopstvenog naroda. Ne kaže se šta bi bila sankcija u tom slučaju, jer se i dalje ne pominje vojna intervencija, verovatno i zato što se očekuje da se režim uruši sam od sebe.„Sirijska situacija rapidno izmiče kontroli”, izjavio je u sredu sekretar za odbranu Leon Paneta. Predsednik Obama je o Siriji u sredu telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Putinom, tražeći od njega da se saglasi sa Asadovim silaskom sa vlasti.
U saopštenju Bele kuće o tome kaže se da su dva predsednika „konstatovala rastuće nasilje u Siriji”, ali i „razlike koje o tome imaju dve vlade”. Složili su se međutim da njihovi timovi nastave da rade na iznalaženju rešenja.
U izveštaju „Njujork tajmsa” koji se poziva na neimenovane zvaničnike, kaže se da SAD ne zagovaraju eventualni izraelski napad čiji bi cilj bio zbrinjavanje hemijsko-bioloških arsenala, pre svega zbog rizika da bi Asad to mogao da iskoristi za jačanje svoje pozicije. Zajednička politika prema Damasku je bila glavna tema posete Izraelu Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost Tomasa Donilona proteklog vikenda.
Samo nekoliko sati posle bombaškog napada pobunjenika u kojem je poginulo nekoliko bliskih Asadovih saradnika i rođaka, objavljene su dodatne američke sankcije na čijoj su meti sirijski premijer i još 28 članova vlade i viših funkcionera.
Ali glavna američka briga jeste kako će teći kolaps režima i šta posle toga, odnosno strahovanja da bi Asad mogao da povuče očajnički potez i pobunu pokuša da smiri uz pomoć hemijskog oružja.
Intonacija ovdašnjih vesti o tome umnogome je slična onima iz završnice libijske krize, s tom razlikom što su SAD tada bile učesnik (mada ne i predvodnik) direktne intervencije NATO-a koja se stavila na stranu pobunjenika, iako je mandat koji je dao Savet bezbednosti kao njen cilj definisao isključivo zaštitu civila.
Amerika ovoga puta pobunjenike nije pomagala ni oružjem – bar ne direktno – pravdajući to rizicima da ono dospe u ruke islamskih ekstremista. CIA je međutim bila aktivno angažovana u „usmeravanju” onoga što su navodno obezbedili drugi. Jedina direktna američka pomoć bila je finansijska.
Obama je odbacio zahteve koji su dolazili od nekih republikanskih kongresmena da se u Siriji vojno interveniše. Njegov republikanski izazivač na predstojećim predsedničkim izborima, Mit Romni, izjavljivao je da bi on oružje slao direktno.
Sirijska situacija je bitno drugačija od libijske pre svega zato što je Asadov režim imao jakog saveznika u Rusiji. Vašington ne može sebi da priušti da ignoriše Moskvu, jer je ruska saradnja neophodna na drugim frontovima: u izolovanju Irana zbog njegovih nuklearnih ambicija, ali i u logističkim operacijama snabdevanja zapadnih snaga u Avganistanu koje se više od pola godine obavljalo isključivo preko ruske teritorije.
Taj koridor će, sem toga, biti dragocen i u planiranom povlačenju koje treba da se obavi do kraja 2014.
M. Mišić
objavljeno: 20.07.2012.
