Izvor: Glas javnosti, 12.Avg.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crni dani za crnce
VAŠINGTON - Polovina crne dece u SAD će sledeće godine živeti u siromaštvu, tvrdi Lorens Mišel, predsednik Instituta za ekonomsku politiku u Vašingtonu. Iluzije o stabilnosti „crne srednje klase“ i „crne elite“, kao i sve priče o ravnopravnosti rasa u Sjedinjenim Državama su završene: svetska, odnosno američka ekonomska kriza najžešće je udarila po potomcima robova koje su Evropljani iskoristili da im >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izgrade najmoćniju državu na svetu.
Nezaposlenost među crncima je u stalnom i velikom porastu, a sveopšta kriza društva uslovila je ponovnu pojavu ružnog lica rasizma. Čak 40 odsto svih Afroamerikanaca u SAD će se susresti sa nezaposlenošću do 2010. godine, tvrdi Mišel, što znači da će umesto 30 odsto crne dece, koliko danas živi u siromaštvu u SAD, sledeće godine cifra preći 50 odsto.
Podaci koje je Mišel predočio medijima govore sami za sebe: nezaposlenost crnaca u Americi je trenutno oko 15 odsto, dok je nezaposlenost belaca oko osam odsto. U NJujorku, na primer, stopa kojom crnci gube poslove je četiri puta veća nego za belce. Analitičari pokušavaju da objasne masivan gubitak poslova crnaca činjenicom da su industrije u kojima ima najviše zaposlenih tamnoputih radnika ujedno i najugroženije, ali neki misle da je uzrok u duboko ukorenjenom rasizmu.
Dolazak Baraka Obame na mesto predsednika SAD trebalo je, po mnogima, da označi „renesansu“ Afroamerikanaca i ostvarenje sna o jednakosti koji je pre 40 godina usnio Martin Luter King. Realnost je, međutim, bitno drugačija. Crnci su i pre početka globalne recesije bili u težoj situaciji nego ikad u poslednjih nekoliko decenija: po istraživanju Instituta za društvenu politiku, čak 33 odsto crnaca pripadnika srednje klase bilo je i pre prošlogodišnjeg pada berzi u opasnosti da se, prema ekonomskim merilima, preseli u nižu klasu. Ono što se sada dešava je upravo to - „crna srednja klasa“ nestaje.
Za Afroamerikance, sa dozom ironije primećuje Mišel, recesija je gotova. Za njih je recesija trajala koliko i Bušova vladavina - od 2000. do 2008, kada im se zaposlenost smanjila za 2,4 procenta, a prihodi za 2,9 odsto (dok je cela američka ekonomija rasla). Početkom 1998. godine imanja belaca bila su u proseku za 100.000 dolara vrednija od imanja crnaca; 2007. ta razlika je bila 142000 dolara. Ono što Afroamerikance sada očekuje je - depresija. Ekonomska, društvena i sveopšta depresija koja će doneti mnoge neželjene promene u društvo zapadne supersile.
