Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2009, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Briselski samit u interpretaciji "Glasa Amerike": EU se ne trudi dovoljno

VAŠINGTON/BRISEL - Evropljani su složni oko toga da treba podržati oporavak posrnulih ekonomija, takođe i oko toga da se dvostruko više od planiranih sredstava stavi na raspolaganje fondu za hitne finansijske injekcije, ali su se oglušili o pozive iz Vašingtona i ekonomskih eksperata da ulažu više, komentariše "Glas Amerike" rezultate juče završenog samita lidera Evropske Unije (EU) u Briselu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Ocenjujući da evropski lideri nisu odgovorili na pitanje kako prevazići krizu, taj američki medij ukazuje da je martovski samit EU "došao i prošao, a da niko ne zna da li je uspeo da odgovori na, za Evropljane u ovom trenutku sudbinski važno pitanje: kako iz krize?".

Ni polovina američkog

"Glas Amerike" podseća na glavne odluke briselskog samita da se udvostruči fond na 50 milijardi evra za one koji su najviše pogođeni krizom, a to su novopridošle članice EU sa evropskog istoka, zatim da je osnažen Međunarodni monetarni fond (MMF), dok će pet milijardi evra biti usmereno u energetske projekte, među kojima su i obnovljivi izvori energije.

"Sve zajedno, međutim, je manje od polovine onoga što su u smirivanje krize uložili Amerikanci, za koje dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, profesor Pol Krugman, kaže da ulažu nedovoljno".

Priča nije gotova

I predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo je, kako dalje navodi "Glas Amerike", ukazao da Amerika ne čini dovoljno kako bi pobedila krizu, a Evropa čak manje od pola od toga.

"Suočavamo se sa opadanjem bruto domaćeg proizvoda u Evropi, padom koji je čak veći nego onaj u Americi. Finansijska podrška je manja i manje je akcije Evropske centralne banke nego što je to slučaj sa američkim finansijskim vlastima", smatra Barozo koji se, istina usamljen, i pre martovskog samita zalagao za nove stimulacione pakete zemalja EU.

Barozo je pri tome, kako se navodi, izrazio uverenje da je podrška u finansijskim isplatama ono što je trenutno najkorisnije za evropske članice kojima je pomoć potrebna, ukazujući da je zbog toga obavestio Uniju o trenutnom stanju i da je ono sa čime trenutno raspolaže Komisija, dovoljno za sve skore potrebe.

"Glas Amerike" smatra da priča o merama na suzbijanju krize još nije završena i da početkom aprila sledi samit grupe ekonomski najrazvijenih država i zemalja sa privredama u usponu (G20) u Londonu, dok će na inicijativu češkog predsedništva Unijom u maju u Pragu biti organizovan poseban susret evropskih lidera samo o ovim gorućim pitanjima.

Drugačiji prioriteti

Lideri Evropske unije su juče, drugog i poslednjeg dana samita u Briselu, postigli dogovor o obezbeđivanju novih zajmova MMF-u u vrednosti od 75 milijardi evra (103 milijarde dolara), u okviru napora G20 za povećanje uloge te finansijske institucije u borbi protiv globalne recesije.

Takođe je postignut dogovor o udvostručavanju kriznog fonda za članice EU koje su najviše pogođene krizom, na 50 milijardi evra (68,5 milijardi dolara), pri čemu su Letonija i Mađarska već dobile sredstva iz tog fonda, a očekuje se da će i Rumunija zatražiti pomoć, preneo je Rojters.

Učesnice samita su, međutim, odbacile pritisak SAD za povećanje obima ekonomskih stimulativnih planova EU i ukazale da ostaju prioriteti da se sačeka i vide rezultati postojećih paketa za oporavak i da se sprovodi budžetsko ograničenje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...