Izvor: Politika, 19.Jun.2013, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bramerc: Ubuduće manje međunarodne pravde
Predmet Vojislava Šešelja je, prema oceni glavnog tužioca Haškog tribunala, „primer kako ne treba da radi međunarodna pravda”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. koji postoji već dve decenije. privodi kraju svoju misiju koja je, pogotovo s obzirom na početna očekivanja, bila uspešna, ocenio je glavni tužilac Serž Bramerc, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << govoreći na tribini Pravne škole vašingtonskog univerziteta „Džordžtaun”. Svoje završne poslove sud će obaviti 2015. i 2016, mada je prvobitno bilo predviđeno da se sve okonča ranije, što nije bilo moguće zbog kasnih hapšenja nekih od glavnih optuženika, kao što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
„Vreme je veoma važan faktor u međunarodnoj pravdi”, smatra Bramerc, koji se suočava i sa novim problemom: pošto se sud zatvara, mnogi članovi njegovog tima već traže novi posao i odlaze čim ga nađu.
Posle zatvaranja ad-hok suda za bivšu Jugoslaviju i nekih drugih (za Ruandu i Sudan), on očekuje „manje međunarodne pravde”, ocenjujući međutim stečena iskustva dragocenim, a postignuća značajnim. „Niko nije očekivao da će svi optuženi fizički biti na raspolaganju sudu, a to se ipak dogodilo.”
Odgovarajući na pitanje da li je Haški sud doprineo pomirenju u bivšoj Jugoslaviji, Bramerc je rekao da su „tenzije na terenu još visoke”. „Pomirenje ne može da obezbedi samo sud, ali bez ovih suđenja zajednice ne bi mogle da krenu napred.”
Govoreći o problemu hapšenja i isporučivanja osumnjičenih, uz konstataciju da su „propuštene mnoge prilike da se privedu Karadžić i Mladić, glavni arhitekta i glavni realizator programa etničkog čišćenja”, Bramerc je ocenio da su se politički pritisci, a konkretno strategija „štapa i šargarepe”, pokazali svrsishodnim.
U slučaju bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, po njemu je presudan bio finansijski stimulans SAD, a da je potom ključan bio faktor EU, odnosno saradnja sa tribunalom kao jedan od kriterijuma za napredovanje ka evropskim integracijama.
U osvrtu na najnovije kontroverze u radu suda, nekoliko iznenađujućih oslobađajućih presuda, koje su počele slučajevima Ante Gotovine i Mladena Markača, Bramerc je rekao da je rampa za dokazivanje krivice u tim predmetima neočekivano podignuta i da je kriterijum postao ne samo pomoć u planiranju i organizovanju, nego i direktno učešće u izvršenju zločina, što je, po njemu, teško dokazivo.
„Mi smo u svim predmetima dokazali da su zločini postojali, ali su kao razlog za oslobađanje neke sudije uvele dodatne kriterijume koji za to nisu bili toliko relevantni”, smatra Bramerc, uz napomenu da je veliki problem suda bio i ostao zaštita svedoka, što je posebni drastično bilo na Kosovu, što je doprinelo oslobađajućim presudama za optužene lidere Albanaca.
Na pitanje „Politike” o predmetu Vojislava Šešelja, Bramerc je odgovorio da je to „primer kako ne treba da radi međunarodna pravda”.
„Nije normalno da neko na presudu čeka 10 godina, ali je sa druge strane Šešelj učinio sve da svoj slučaj zakomplikuje, pa je, između ostalog, već tri puta osuđen zbog nepoštovanja suda i iznošenja poverljivih informacija o svedocima”, rekao je on i dodao da se presuda Šešelju očekuje u oktobru ove godine.
M. Mišić
objavljeno: 19.06.2013.
