Izvor: Politika, 30.Jan.2012, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za uticaj u Iraku
Sukob iračkih sunita i šiita postao mesto razmimoilaženja Bagdada i Ankare
Kuda ide Irak? To pitanje se poslednjih dana može čuti na mnogim stranama sveta – u Teheranu, Vašingtonu, Rijadu. Najnoviji krvavi razvoj u Iraku izazvao je veliku zabrinutost u Turskoj pošto se strahuje od još dubljih sektaških podela i sukoba koji bi mogli da se preliju u susedne zemlje koje su u mobilnom stanju i zbog višemesečnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sukoba u Siriji.
Turska spoljna politika „nula problema” u susedstvu i regionu, koju je pre tri godine samouvereno promovisao šef diplomatije Ahmet Davutoglu, našla se na velikoj proveri u Iraku, ali i u Siriji. Analitičari u Ankari već upozoravaju da bi dugoročno to moglo da dovede do podvajanja šiita, sunita i Kurda. Sličan scenario se ne može isključiti ni u Siriji.
Kada su američki vojnici krajem decembra, posle više od devet godina, napustili Irak, istog časa kao, po komandi, počele političke podele i gotovo svakodnevni oružani obračuni. Takvo krvoproliće se ne pamti poslednjih godina. Sanduci se broje gotovo svakodnevno. Od 22. decembra, kada su se povukli vojnici SAD, stradalo je više od 400 civila, uglavnom šiita.
Lom je počeo kada je premijer Nuri al Maliki, šiit, optužio potpredsednika Tareka al Hašemija, sunitu, da je osnovao tajni „odred smrti” kako bi likvidirao političke protivnike. Kada je za njim raspisana poternica Hašemi je pobegao na sever zemlje, među tamošnje Kurde, koji zasad odbijaju da ga izruče vlastima u Bagdadu.
Manjinski suniti optužuju Malikija da se ponaša kao diktator. Oni već bojkotuju rad vlade i parlamenta.
U Turskoj, pretežno sunitskoj zemlji, upozoravaju Malikija da se ne igra vatrom. Na relaciji Ankara–Bagdad i obratno pale su i teške reči, razmenjuju se oštre diplomatske note. Raketom je gađana turska ambasada u Iraku.
„Mi ne možemo da ćutimo jer ste vi počeli proces sektaških sukoba. Iračka vlada ne treba da podstiče tenzije između šiita i sunita, koje mogu da zapale islamski svet. Vi ste suočeni sa istorijskom odgovornošću”, upozorio je premijer Tajip Erdogan svog iračkog kolegu, s kojim je, kako otkrivaju lokalni novinari, bio u telefonskom razgovoru u kome su izgleda pale i teže reči.
U Ankari se posebno plaše kako će se u slučaju veće krize i eventualnog raspada države ponašati irački Kurdi koji su već stekli izvesnu autonomiju na severu te zemlje. Pogotovo što se u tom regionu krije nekoliko hiljada kurdskih pobunjenika koji odatle povremeno upadaju u Tursku i oružjem se bore za autonomiju svog naroda na prostorima jugoistočne Anadolije.
U Bagdadu su oštro uzvratili, pogotovo što je Ankara, kako se veruje, stala iza prognanog potpredsednika Hašemija. Ima nagoveštaja da bi on mogao, ukoliko to bude neophodno, da nađe utočište i u Turskoj.
„Turska igra ulogu koja bi mogla da donese nesreću, da izazove građanski rat u Iraku i regionu, od koga ne bi bila pošteđena ni ona sama pošto ima različite sekte i entitete”, izjavio je Maliki u intervjuu TV stanici „Al Aura”.
On je, bez uobičajenog diplomatskog okolišenja, upozorio premijera Erdogana da se „ne meša u unutrašnja pitanja Iraka”. U međuvremenu su uručeni diplomatski demarši ambasadorima dve zemlje u Bagdadu, odnosno Ankari.
Irak je u velikom previranju, puca po sektaškim šavovima. Vašington je u stalnom kontaktu sa vladom u Bagdadu kako bi zaustavio podele i sukobe. To podstiče još veći rivalitet zemalja u inače rovitom regionu koje sada pokušavaju da se ubace u prazan prostor i da puste što dublje korene u Bagdadu. Iran podržava Malikija, dok zalivske zemlje predvođene Saudijskom Arabijom, preko sunita, pokušavaju da učvrste svoje pozicije u Iraku.
V. Lalić
objavljeno: 31.01.2012.
