Izvor: Politika, 17.Apr.2013, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bombe iz „mamine kuhinje”
Istraga sigurna od čega su napravljene bombe koje su eksplodirale na Bostonskom maratonu, a sada treba otkriti ko ih je napravio
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U istrazi najnovije terorističke diverzije na tlu SAD došlo se do prvog konkretnog traga o dve bombe koje su u ponedeljak eksplodirale ispred ciljne linija Bostonskog maratona: zna se od čega su napravljene, pa sada treba otkriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko ih je napravio.
Tri žrtve: jedan osmogodišnji dečak, 29-godišnja Bostonka i devojka iz Kine koja je u ovom univerzitetskom gradu završavala studije, 176 ranjenih od kojih je 13 još u kritičnom stanju i 13 amputacija, bilans je najveće diverzije u Americi od 11. septembra 2001, koju prati nedoumica o organizatorima: da li su u pitanju uobičajeno sumnjivi – Al Kaida ili neka njena filijala, neke domaće radikalne „patriote” ili „usamljeni vuk”.
Zasad se u obzir uzimaju „svi mogući scenariji”, mada se verovatnijim čini da je Al Kaida ovoga puta akter samo kao inspiracija, a ne i organizacija.
Ono što je već kao prvi trag pouzdano jeste to da su za bombe korišćeni ekspres-lonci, što je metoda koja se široko primenjuje u Avganistanu, Pakistanu i među džihadistima u Indiji. „Al Kaida Arabijskog poluostrva”, čije je sedište u Jemenu, inače najaktivnija filijala islamskih terorista, još 2010. je u svom onlajn magazinu objavila uputstvo pod naslovom „Napravite bombu u maminoj kuhinji”, gde se preporučuje da se eksploziv i šrapneli, koji mogu da budu i stolarski ekseri, spakuju u ekspres lonac.
On je pogodan pre svega zato što pojačava dejstvo slabih eksploziva. U ovom slučaju, analiza fragmenata je pokazala da je upotrebljen lonac od šest litara, proizveden u Španiji, kakvih se u Americi proda oko 50.000 godišnje.
Nađeni su i ostaci jedne baterije i malog elektronskog kola, što upućuje da su bombe najverovatnije detonirane nekim satnim mehanizmom, a ne daljinskom komandom. Iz toga se izvlači zaključak da su sklopljene lokalno, jer bi duži transport podrazumevao rizik preuranjene eksplozije.
Boja dima i zvuk detonacije, kao i odsustvo kratera, sugeriraju da je bila reč o bombi male snage, sa običnim barutom koji se ovde može lako kupiti, umesto mnogo moćnijim plastičnim eksplozivom. Bomba se mogla napraviti od materijala koji nije koštao više od 100 dolara.
Sve ovo se detaljno proučava u laboratoriji Ef-Bi-Aja u Kvantiku, država Virdžinija, oko 60 kilometara južno od Vašingtona.
Istraga sada pažnju usmerava ne veliko obilje fotografija i video-materijala, kako onih iz gradskih kamera za nadzor, tako i pokretnih i statičnih slika načinjenim mobilnim telefonima i fotoaparatima građana, koji su pozvani da ih dostave istrazi.
„Garantujem da postoji mnogo snimaka osobe ili osoba koje su postavile bombe”, tvrdi Gran Frederiks, bivši policijski ekspert iz Kanade za forenzičku analizu video-materijala.
Po njegovoj oceni i ocenama drugih, glavni problem je savladati veliku količinu tog materijala, mada bi do onoga što se traži moglo da se stigne i brže nego što se očekuje.
To nagoveštavaju i dve amaterske fotografije koje je prikazala lokalna TV stanica u Bostonu. Na jednoj se na mestu prve eksplozije prvo vidi jedna napuštena torba, a na drugoj, načinjenoj sat kasnije, posle detoniranja bombe, te torbe nema.
Ono što se traži jeste osoba koja nosi neku tešku torbu ili ranac. Svako ko odgovara takvom opisu biće automatski stavljen na listu osumnjičenih.
M. Mišić
objavljeno: 18.04.2013.
