Izvor: S media, 31.Avg.2010, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliskoistočni mir bi bio skup
Izraelski i palestinski lideri sešće za pregovarački sto u četvrtak u Vašingtonu, u još jednom pokušaju da pregovorima "licem u lice" postignu mir na Bliskom istoku.
Obnova direktnih pregovora, zakazana za 2. septembar, je u poslednjih deset godina treća inicijativa SAD za okončanje višedecenijskog sukoba.
Izrael i Palestinci su prethodne pregovore prekinuli krajem decembra 2008, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uoči pocetka tronedeljne ofanzive protiv islamističkog Hamasa u pojasu Gaze.
Cilj je ovoga puta isti kao i kada su SAD posredovale obnavljanju pregovora 2007. godine u Anapolisu u američkoj državi Merilend - postizanje sporazuma o osnivanju demokratske palestinske države, koja će živeti u miru uz Izrael.
Poznavaoci prilika ocenjuju da je najveća promena u odnosu na te pregovore američki predsednik Barak Obama, koji je mnogo uložio da privoli dve strane da pregovaraju, nakon što je još u izbornoj kampanji najavio da će to biti prioritet.
Za razliku od svojih prethodnika, Džordža Buša i Bila Klintona, koji su pokušali da doprinesu miru na kraju svog drugog predsedničkog mandata, Obama to čini godinu i po dana nakon što je postao predsednik.
Ostaje da se vidi da li će to biti dovoljno da se ovog puta ne ponovi poraz, koji najavljuju mnogi poznavaoci prilika, imajući u vidu da je jaz izmedju dve strane veći nego ikad.
Obama će se sutra u sastati odvojeno s izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Beloj kući. Potom će biti domaćin na večeri na koju su pozvani i egipatski predsednik Hosni Mubarak, jordanski kralj Abdulah II i izaslanik četvorke bliskoistočnih mirovnih posrednika (SAD,UN, EU i Rusije), bivši britanski premijer, Toni Bler.
U četvrtak će američki sekretar Hilari Klinton označiti zvaničnu obnovu pregovora koji će, kako je predvidjeno, trajati godinu dana.
Na dnevnom redu pregovora naći će se nejksplozivniji nesporazumi izmedju dva naroda, uključujući i sudbinu jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.
Netanijahu nije ispunio Abasov zahtev da produži desetomesečni moratorijum na izgradnju novih kuća za Jevreje na toj teritoriji, koji ističe 26. septembra, naglasivši da će pregovarati bez postavljanja preduslova.
Abas je zapravo zahtevao proglašenje potpune obustave izgradnje u naseljima, uključujući i istočni Jerusalim, gde Palestinci planiraju da osnuju nezavisnu državu, koja će obuhvatiti Zapadnu obalu i pojas Gaze.
Iako taj zahtev nije ispunjen, Abas se vraća pregovorima ali preti da će ih prekinuti ako se moratorjum ne nastavi.
To bi moglo značiti da će se već krajem septembra znati da li je nova američka incijativa propala ili ne.
Ako se ta prepreka nekako prebrodi, nesumnjivo će iskrsnuti druge, od kojih će najveća biti Hamas, protivnik pregovora. Taj deo palestinskog problema ocenjuje se danas kao mnogo gori nego pre jedne decenije.
Ipak i pored malih očekivanja i upozorenja da je rok od jedne godine isuviše kratak, ne znači da su pregovori osudjeni na propast. Amerikanac Brus Rajdel, jedan od pregovarača u Kemp Dejvidu 2000. godine, gde su se sastali tadašnji izraelski premijer Ehud Barak i palestinski lider Jaser Arafat, uz posredovanje Klintona, ukazao je da Obami na ruku ide nekoliko stvari, pre svega činjenica da zna kuda je krenuo.
Još u Kemp Dejvidu je zacrtano je da će se osnovati palestinska država, zasnovana uglavnom na granicama pre rata 1967. godine, kada je Izrael osvojio palestinske teritorije. Tada je predvidjen i transfer teritorija, jer izraelska strana namerava da zadrži neka najveća jevrejska naselja izgradjena na palestinskoj zemlji, da Jerusalim bude glavni grad obe države i da palestinske izbeglice dobiju kompenzacije ili se nasele u Palestini, umesto da se vrate u svoje domove u današnjem Izraela.
Pregovori Arafata i Baraka su propali jer oni nisu mogli da se dogovore o statusu Jerusalima.
Okvir pregovora, čije su konture utvrdjene pre jednu deceniju, ocenjuje se danas kao mnogo bliskiji onome što Abas želi, nego što Netanijahu kaže da je spreman da da, konstatuje Asošiejted pres, iako tako ne izgleda, jer je palestinski lider jedva pristao da pregovora.
Druga stvar koja je takodje poznata je da će sporazum biti skup ali da će itekako biti toga vredan.
Barak je nedavno procenio da će koštati blizu 70 milijardi dolara, što je mnogo više nego kada je pregovaralo sa Arafatom.
Veruje se da bi SAD obezbedile deo novca, a ostatak ostali deo sveta koji je zanteresovan za mir. Ako sporazum uključi i Gazu biće još skuplji ali svakako jevtiniji od novog rata.
Obami takodje ide u prilog i činjenica da glavni arapski igrači, uključujući Saudijsku Arabiju, Egipat i Jordan podržavaju sporazum, a takodje i izraelska opozicija.
Medjutim, činjenica da sada, umesto bivšeg izraelskog premijera Ehuda Olmerta iz centrističke partije Kadima, pregovora Netanijahu, na čelu mahom desničarske koalicije koja ima podršku jevrejskih naseljenika, otežava postizanje cilja.
S druge strane Abas je suočen za sopstvenim problemima kod kuće. Zato se uloga Obame smatra ključnom.
(Tanjug)
Hamas preuzeo odgovornost za ubistvo četvoro Izraelaca
Izvor: Blic, 31.Avg.2010
Vojno krilo islamističkog Hamasa preuzelo je večeras odgovornost za oružani napad na jedno vozilo nedaleko od Hebrona na Zapadnoj obali, u kome je poginulo četvoro Izraelaca, uključujući trudnicu, uoči obnove mirovnih pregovora u glavnom gradu SAD...Izraelski ministar odbrane Ehud Barak upozorio...
